Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Џомић у интервјуу за "Политику" каже да устав и закони Црне Горе Српској православној цркви (СПЦ) гарантују право својине над покретним и непокретним стварима и истиче да је захваљујући Темељном уговору то право цркве још конкретније заштићено, пренео је Танјуг.
"Од почетка је и лаицима било јасно да су православни храмови, манастири, црквени конаци, парохијски домови, црквено земљиште, као и други сакрални предмети у Црној Гори у државини митрополије и епархија Српске цркве. Нажалост, то није било довољно креаторима Закона о слободи вероисповести да пођу од ирационалне премисе да се ради о државној имовини", казао је Џомић.
На питање колико је важна обавеза државе да изврши укњижбу неуписаних непокретности у власништво епархија СПЦ у Црној Гори и какве су до сада постојале препреке да се то обави, Џомић каже да Црна Гора још увек нема у потпуности завршен катастар непокретности, али да се тај процес приводи крају.
Истиче да су скоро сви верски објекти и земљиште у Црној Гори законито укњижени као својина митрополије и епархије СПЦ, а да наведена обавеза државе по Темељном уговору додатно гарантује да ће државни органи у будућим управним поступцима за упис права на непокретностима уважити то право својине и да ће у листове непокретности унети те неоспорне чињенице.
"Ту је претходних година било доста проблема, јер су по налогу бившег режима вршене велике опструкције", казао је Џомић.
На питање шта подразумева вршење јавно-правних овлашћења које држава признаје цркви и њеним правним лицима, Џомић наводи да су цркве и верске заједнице правна лица своје врсте, те да оне представљају уставну категорију.
"Цркве и верске заједнице немају статус попут риболовних, ловачких или спортских удружења. Уочљиво је да поједини критичари ове одредбе Темељног уговора не само да не познају цркву, већ показују елементарно непознавање државе", казао је Џомић.
Џомић је казао и да су свакој модерној држави културна добра правно заштићена међународним конвенцијима о заштити културних добара, као и правним актима државе.
Истакао је да је Законом о заштити културних добара то регулисано, али да постоје проблеми у примени тог закона.
"Уговором су држава и црква исказале вољу да ће савесно примењивати законску регулативу из те области, а све ради боље и квалитетније заштите културних добара. Над појединим културним добрима јесте успостављен посебан правни режим, али то подразумава и широк спектар обавеза државе, а не само цркве. Није тачан навод да су културна добра у Црној Гори Темељним уговором постала својина Србије", навео је Џомић.