Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Брауновић је Танјугу рекао да је количина дрвета, коју су „Србијашуме“ испоручиле произвођачима пелета, довољна да се подмири око 50 одсто корисника пелета.
Напоменуо је да „Србијашуме“ у укупној производњи дрвета, од кога се прави и пелет, заузимају трећину нашег тржишта, а остало отпада на приватне шуме, „Војводинашуме“, националне паркове.
„Надлежне инспекције Министарства рударства и енергетике су озбиљно приступиле овом проблему, брзо ће се видети резултати њиховог рада и сазнати да ли је пелет у неким магацинима и чека боља времена за трговце. Имамо такве информације, пелет није могао да нестане, а инспекције ће брзо утврдити шта се десило“, рекао је Брауновић.
Према његовим речима, није тачно да је цена пелета, која је ограничена на 38.000 динара по тони, ниска.
Како је објаснио, дрвни пелет се прави од дрвета, а ако су за једну тону пелета потребна два кубика дрвета, која коштају десетак хиљада динара, немогуће је да остали трошкови производње пелета толико подижу цену производње да је 320 евра по тони мало.
„Ако је неко по тим набавним ценама ‘Србијашума’ пре годину дана продавао пелет по 130 евра, како би га данас продавао по 500. Не видим разлог за толике цене и мислим да се овде ради о покушају да се створи екстра-профит у време када за то време није“, нагласио је Брауновић.
Он је навео и да је потражња за пелетом озбиљно порасла и да су захтеви посебно велики у Београду, па су „Србијашуме“ до сада физичким лицима испоручиле 100.000 кубика, што је за 30.000 више него лане.