Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Једно од капиталних дела која нам помажу не само да разумемо музичку традицију него и да у једном симболичном смислу нађемо пут ка себи и ка својој култури, објављено је у тројезичном издању – на српском, мађарском и енглеском језику.
„Тихомир Вујичић је био заиста једна веома значајна личност која је била сјајан мост између српске и мађарске културе, пре свега истакнути члан српске заједнице у Мађарској. Изузетан, комплексан музичар – стваралац, извођач и истраживач музике. Био је стваралац у различитим жанровима, истраживачки се бавио првенствено традиционалном музиком, а то све има везе и са његовим растом у мађарској култури која има дугу традицију“, каже у разговору за „Орбиту културе“ једна од уредница књиге Данка Лајић – Михајловић са музиколошког института САНУ.
Спајање најбољих страна српске и мађарске културе
Према њеним речима, Вујичић је спојио најбоље стране различитости као богатство двеју култура и оставио изузетну заоставштину.
„Нажалост, напустио нас је млад трагично страдавши у авионској несрећи пре него што је његово животно дело, књига о којој говоримо, била публикована. Након објаве првог издања остала је огромна количина значајног документарног материјала и неке Вујичићеве личне професионалне заоставштине. Најсрећнијим стицајем околности велики део тога је доспео до Маријете Вујичић, супруге покојног Тихомировог брата Стојана, која је ту документацију поклонила музиколошком институту Мађарске академије наука“, објашњава Лајић – Михајловић.
Јелена Јовановић, такође уредница књиге „Музичка традиција Јужних Словена у Мађарској“ са музиколошког института САНУ, каже за Спутњик да је основни мотив за покретање билатералног међуакадемског пројекта који је трајао од 2016. до 2018. године била потреба да се Вујичићева заоставштина обради, да неко ко познаје језике и материју која је ту присутна, прегледа и класификује, направи један ред у збиру записа који се ту налазио.
„Збирка садржи око 400 мелодијских записа углавном Срба на територији Мађарске. Предложена је књига која би имала и научну димензију, пошто је првобитно издање имало намену да послужи извођачима традиционалне музике. Оно је практично било упутство за извођење, свима онима који желе да наставе да негују традиционалну музику Јужних Словена у Мађарској“, прецизира Јовановићева.
Српско коло у Мађарском позоришту
Лајић – Михајловић напомиње да је значај овог дела већи у толико што је настао у време пре значајнијег утицаја медија, и тиме представља својеврстан почетак дискографске индустрије.
„Дао је неке основне анализе самих мелодија, али оно што је јако важно је чињеница да практично захваљујући овим записима можемо да реконструишемо традиционалну културу, музичку културу тих јужнословенских заједница у Мађарској“.
Интересовање наших саговорница током истраживачког рада ишло је, пре свега, ка традиционалној музици, попут српског кола, и различитим врстама Вујичићеве везаности за традиционалну музику. Међутим, према њиховим речима, треба имати у виду и то да је он био композитор који је стварао у различитим жанровима:
„Између осталог Вујичић је писао и аранжирао традиционалну музику, а делом ју је користио и као музику за позориште и за мађарски национални ансамбл. Био је свестрана личност“.