Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Према санкцијама Брисела, забрана увоза руске нафте морским путем за Србију стартује 1. новембра када истичу сви уговори које је имала са руским извозницима. То конкретно значи да преко Јадранског нафтовода, од луке Омишаљ на Крку, па даље кроз Хрватску, руска нафта више неће тећи према Србији.
У складу са истим правилом, и цела ЕУ, односно Европа, остаће без руске нафте допремане морским путем од 5. децембра - по истеку и последњег уговора.
Остаје ли Србија без нафте
Шта ће то конкретно значити за снабдевање Србије нафтом и хоће ли то утицати на цену нафте и нафтних деривата?
Гостујући у емисији Спутњик интервју, Радосављевић напомиње да се у Србији годишње преради око три милиона тона сирове нафте.
Он подсећа да је од 2014. године и увођења првих финансијских санкција руским компанијама и њиховим ћеркама фирмама, па и Гаспромњефтовој Нафтној индустрији Србије (НИС), било отежано да дођу до финансијских средстава да се задужују за било какву робу из Русије. Тада је НИС почео да купује неке друге врсте нафте.
„У једном тренутку је више од половине било ирачке киркук нафте, потом казахстанске која је у суштини каспијска, уралска, слична руској и негде око 15-20 одсто је била руска нафта. Тај проценат руске нафте се нешто повећао у претходном пероду јер је њена цена била нижа, али ми у суштини треба да супституишемо неких 15 процената што је око 450.000 тона руске нафте на годишњем нивоу. То нису количине које не могу да се замене, јер нафте на светском тржишту има довољно“, каже Радосављевић.
Немогуће копненим путем
Он објашњава и зашто је увоз немогућ копненим путем, нафтоводом „Дружба“ који стиже до Мађарске. Технички би то, можда, било изводљиво, међутим, према ЕУ санкцијама тај нафтовод могу да користе оне земље које сада добијају нафту на тај начин, а то су Мађарска, Чешка, Словачка, али и Немачка и балтичке земље које су, међутим, рекле да је неће увозити. Проблем је и што санкције забрањују да оне шаљу нафту трећим земљама, што значи да Мађари не би смели да нам ту нафту препродају.
Европа ће највише трпети
Зато је Радосављевић уверен да ће Србија од новембра у потпуности морати да супституише досадашњи увоз руске нафте, што по његовој оцени не би требало да донесе проблеме. Он је уверен да НИС већ зна од кога ће набаљати ту нафту, али и нема дилему да ће због свега Европа претрпети највећи ризик и највеће трошкове.
„Русија извози негде између 7,5 до 8,0 милиона барела нафте дневно и готово половину су извозили у Европу. Сада ће морати највећи део тога да скрену према Азији, односно у Индију која се појавила као велики купац. Проблем за Русију су путеви извоза јер су мање-више све луке биле окренуте као Европи, али се сада појавио Египат као нова извозна дестинација за руску нафту, тако да ће то довести до потпуног померања на тржишту и Европа ће највише осетити то померање“, истиче наш саговорник.
Хоће ли се мењати цена?
На питање хоће ли ће то утицати на цену нафте, он каже де ће, свакако, за оне који се сада појављују као нови купци на неком тржишту и цена бити нова, јер у питању нису дугорочни уговори. Ипак додаје да је, када је у питању тржиште енергетике, у наредним месецима најмање забринут за тржиште нафте.
„Мислим да ће се цена нафте кретати између 90 и 100 долара за барел, што је отприлике овај ниво цене која је сада. У овом тренутку постоји довољан баланс понуде и тражње на глобалном тржишту. Тамо где ће се јавити проблем је европско тржиште које већ осећа дисбаланс, а поготово од 5. децембра, па тек од 2. фебруара када дође и до забране увоза деривата нафте из Русије“, уверен је Радосављевић.
Од целе ове ситуације ће, како каже, добро да зараде земље извознице нафте. Он напомиње да су, иначе, нафтне компаније у првој половини године оствариле огромне профите услед раста цене нафте, па је у другом кварталу ове године профит Сауди Арамка први пут у историји био већи од профита пет највећих технолошких компанија на свету заједно!
Немачка плаћа скупу цену
Највећи трошак енергетске транзиције и кризе ће, како истиче, платити Немачка. Он је указао на процене да ће се њени губици до 2030. мерити стотинама милијарди евра који су директно или индиректно везани за санкције према Русији, а добрим делом је то управо за енергетски сектор.
На питање, да ли ће крајњи потрошач код нас на свом џепу осетити све то што се догађа, он напомиње да у овом тренутку цене на бензинским пумпама нису везане за цену сирове нафте на светском тржишту. Према формули коју је држава одредила везане су за цену деривата на Медитерану - дизела и бензина, плус за кретање вредности долара, уз додатак корективног фактора који се одређује из недеље у недељу.
Цео Спутњик интервју погледајте у видео прилогу. У њему Радосављевић говори и о томе ко ће бити победник ове енергетске кризе, могу ли се глобални енергетски токови вратити на стање пре украјинске кризе и каква је у свему томе позиција Србије по питању снабдевања нафтом, гасом и електричном енергијом.