Србија има Балкански ток и има могућност снабдевања и преко Украјине и Мађарске, као и резерве у складиштима, рекао је Вулетић за РТС и додао да је Србија добро попунила своја складишта и да се она још увек пуне.
"Истовремено је договорено са Мађарима да око 500 милиона кубних метара гаса складиштимо у њиховом складишту. Имамо наше складиште Банатски двор, тако да ја мислим да Србија неће имати икаквих проблема са гасом у току зиме", оцењује Вулетић.
Говорећи о цени од 3.000 долара за 1.000 кубних метара, наводи да је она изузетно висока и да гас по тој цени у овом тренутку купују они који то нису уговорили на време са Гаспромом, али и они који користе гас као индустријску или хемијску сировину.
И да не би производња апсолутно стала, они морају да купе гас по тим високим ценама, рекао је он.
"То нису нормалне цене - 3.000 долара за 1.000 кубних метара гаса је стварно превисока цена коју тешко ко може да издржи. У летњем периоду када су мање количине гаса потребне, можда и може да се плати та цена за неку мању количину. Међутим, на зиму када буду биле потребне далеко веће количине гаса свакако то неће бити могуће да се плати", наводи Вулетић.
Бугарска је одбила да плати гас у рубљама и од априла је без руског гаса.
Нису успели да обезбеде довољне количине на другој страни, добијали су одређену количину гаса из Азербејџана, али су то мале количине које не би могле да задовоље потребне количине током зиме.
Ове недеље поново ће преговарати са Гаспромом око обнављања уговора, јер морају да реше проблем у корист своје државе и народа.
Вулетић сматра да ће Гаспром имати разумевања за Бугарску јер Руси продајом гаса попуњавају свој буџет.
"Према томе, они су заинтересовани да га продају у што већим количинама. Ако Бугарска хоће да га плати у рубљама, какав је договор направљен пре неколико месеци, Русији неће бити никакав проблем да га испоручи", оцењује Вулетић.
Каже да је снабдевање течним гасом лепа прича, али неизводљива.
Он наводи да Европа у овом тренутку увози течни гас из Катара, Алжира и Нигерије, али да су то занемарљиве количине - између 12 и 13 одсто годишње потрошње у Европи.
"Највећи су увозници Велика Британија, Француска, Италија и Шпанија, земље које су високо индустријски развијене и оне у сваком случају имају потребе за гасом и оне га увозе. Међутим неке веће количине гаса на светском тржишту не постоје", рекао је Вулетић.
Дакле, додаје он, приче о могућности снабдевања течним, природним гасом у Европи су лепе приче али нису изводљиве.
"Америка је обећала да ће ове године да испоручи Европи 15 милијарди кубних метара гаса, а Европа троши 500 милијарди, тако да су то занемарљиве количине која Европа може да добије и не треба уопште рачунати на неке велике количине које су у стању да задовоље потребе Европе течним гасом", оцењује Вулетић.
На питање на који гас се Европа може ослонити одговара да се Европа снабдева гасом из сопствене производње.
"Највише увозом из Норвешке, Шкотске и Холандије које имају већу производњу од потребне. Истовремено увози се доста гаса из Алжира, али 40 одсто гаса који троши Европа увози се из Русије односно Гаспром га испоручује. То су количине које морају да буду дотурене Европи ако она хоће да дочека зиму онако како треба", наводи Вулетић.
Наводи да нема краткорочних мера које могу да помогну у снабдевању.
"Значи, мора да се увезе гас од оног ко га у овом тренутку има, постоји гас на светском тржишту али не постоје начини да се допреми Европи. Највеће гасно лежиште на свету лежи у Ирану, али Иран је једноставно ''ђаво'' (из политичких разлога) од кога не треба да се купи гас", сматра Вулетић и додаје да све ово што се дешава са гасом јесте политички проблем.