РЕГИОН

Ко је Србин ухапшен у Книну, огласио се „Веритас“

Документационо-информациони центар „Веритас“ огласио се поводом недавног случаја привођења Србина у Книну, јер је на друштвеним мрежама, како је саопштила хрватска полиција, током августа 2019. и јула 2021. године из мржње објављивао садржаје који вређају националне осећаје хрватских грађана.
Sputnik
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Хрватски медији су, позивајући се на полицијску управу шибенско-книнску, јавили да је реч о 55-годишњем мушкарцу који има пребивалиште у САД, као и да му је одређено задржавање у затвору у трајању од 15 дана. Он је, додаје се, починио прекршај из Закона о прекршајима против јавног реда и мира.
Ниједан медиј, међутим, није објавио ни име осумњиченог нити садржај његових објава на друштвеним мрежама, указао је „Веритас“, додајући да су им се тим поводом из Чикага јавили рођаци и пријатељи окривљеног и открили његов идентитет.
Они су у мејлу упућеном „Веритасу“ навели да се окривљени зове Србољуб Попратњак и да је његов кримен што је објавио слику Драже Михаиловића, и то ону из магазина „Тајм“ од 25. маја 1942. године.
„Из тога би се могло закључити да су им и ‘Американци повредили национална осећања’. Друга слика је из четничког Дома из Индијане, близу Чикага. Та четничка организација и Дом су овде легални, чак их америчка влада сматра за савезнике из Другог светског рата. У позадини те слике је Дражин портрет на зиду. Човек се зове Србољуб, па би и његово име исто могло да ‘вређа национална осећања Хрвата’. На Фејсбуку* није ни директно ни индиректно спомињао и вређао Хрвате, ни једном реченицом, што се може видети и из његовог профила“, стоји у мејлу.
Рођаци и пријатељи Попратњака истичу да се у Чикагу и бивша председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић сликала испод Павелићеве слике и постављају питање да ли то вређа национална осећања Срба, Јевреја и Рома.
Напомињу и да је породица Попратњак сваке године из Америке одлазила у родни крај и да до сада нису имали проблема, али констатују да „Срби из Крајине, када одлазе тамо, увек могу да очекују слична изненађења“.
„Веритас“ додаје да их је контактирало и неколико Срба повратника са книнског подручја, од којих су сазнали да је пресуду донела судија Прекршајног суда у Шибенику Мирјана Беламарић. Реч је о судији која је 2017. за исти прекршај на 16 дана затвора осудила и Србина Младена Лошића (1976), родом из Оћестова код Книна, који је из Србије, где живи као избеглица од августа 1995. године, дошао да обиђе родни крај.
„Неупућени у збивања у Хрватској, на основу поменутих пресуда могли би извући закључак да се хрватско друштво жестоко обрачунава са свим покушајима релативизације и ревитализације неких тоталитаристичких режима и система из прошлих времена, посебно Другог светског рата“, наводи „Ветритас“ и истиче да упућенији знају да то није тако.
„Веритас“ скреће пажњу да у Хрватској у последњих неколико година поново ескалира рехабилитација усташтва.
„Скоро годину дана у Јасеновцу је била постављена спомен-плоча хосовцима са усташким поздравом ‘За дом спремни’; исти поздрав, често праћен и усташком иконографијом, редовно се чује на спортским теренима, концертима, прославама и протестима; снимају се ‘документарци’ који фалсификују историјске чињенице; рехабилитују се осуђени злочинци из времена НДХ-а; друштвене мреже су преплављене фотографијама Павелића и осталих усташких злочинаца, у Србољубовом родном Книну десетак дана пре његовог хапшења марширали су ‘црнокошуљаши’ у присуству целог државног руководства“, наводи се у саопштењу, уз питање да ли неко ухапшен и осуђен за та дела.
„Изгледа да је хрватска власт преко случајева ‘Попратњак’ и ‘Лошић’ нашла ефикасан начин заштите од евентуалног повратка млађих генерација крајишких Срба на прадедовска огњишта“, закључује се у саопштењу које потписује директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.
*Активности „Мета“ (друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм) забрањене су у Русији као екстремистичке.
Коментар