.jpg){kind=link}
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Египатска мумија стигла је у Народни музеј у Загребу, данас Археолошки музеј, 1862. године. Била је умотана у ланени повој и код себе је имала оштећену Књигу мртвих. Мумију је купио Михаел Барић у Египту негде око 1847. или 1848. године. У почетку је мумија била код њега у Бечу, а онда је даровао музеју.
Шта су истраживачи сазнали о Загребачкој мумији?
Уз помоћ рендгенских снимања ‘80-их година утврђено је да је мумија припадала жени старости између 30-40 година и висине 152 цм
Тело мумије је приликом поступка мумификације било обавијено исписаним ланеним повојима на етрурском језику. Ти повоји чине засебан споменик тзв. Liber linteus Zagrebiensis или Загребачку ланену књигу.
Међутим, истраживачи не могу потврдити да ли је овај погребни папирус припадао Загребачкој мумији. Уз мумију су били делови и грумење балзама, остаци погребног венца од лишћа и цвећа, ситни уломци дрва и штука који су припадали полихромираном саркофагу. Мумију су украшавале модрозелене перлице, а са њом је била и глава мумифициране мачке.
Било је неопходно спасити мумију од пропадања, што је и урађено 1998. године. Она је датована Ц14 методом у 390. годину пре нове ере, преноси портал „Све о археологији“.
Загребачка ланена књига на етрурском језику
У посету загребачкој Египатској збирци био је бечки египтолог Јакоб Крал 1892. године. Он је први схватио да се не ради о староегипатском већ етрурском рукопису. Дужина развученог рукописа износи 340 цм, а ширина разрезаних трака је до око 35 цм.
Слова су исписана црним мастилом. Платно са текстом сачувано је у пет накнадно разрезаних трака којима је била обавијена Загребачка мумија.
Ланени повој на етрурском језику садржи 1130 речи. Он се датује од 1-4. века пре нове ере. Реч је о језику који није дешифрован због недостатка извора који би омогућили његову реконструкцију
Текст повоја вероватно представља обредник с упутствима која су примењивана у светим обредима Етрураца. Палеографском анализом у тексту се могу препознати имена неких богова етрурског пантеона. Поставља се питања на који начин је ова Египћанка дошла у контакт са Етрурцима. Претпоставка је да је у Египту у то време постојала мања колонија Етрураца. Тако је књига и донета у Египат од стране заједнице која је емигрирала. Они су применили и прихватили египатски погребни ритуал, мумификацију. Али нису заборавили своје обичаје.