Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Приликом полагања венаца удружења књижевника и Представништва Републике Српске на Кочићев гроб, бањалучки књижевник Михајло Орловић је рекао да Кочића доживљава „као снагу, метафору, велику планину која се пробудила у једном тренутку свом силином“.
„И данас одјекује исто тако јако као пре стотину и више година. Тај ехо је препородио не само његово Змијање, него и Крајину и цели српски род. Петар је нешто велико, што српском народу значи пуно“, истакао је Орловић.
„Кочићев дан у Београду“ организују Представништво Републике Српске у Србији и Удружење књижевника Србије као део велике манифестације „Кочићев збор“, која се традиционално одржава у последњој недељи августа у Бања Луци, Београду, Гомионици и Стричићима.
„Кочићев дан увек почињемо на Кочићевом гробу. Писци који дођу из Републике Српске из његовог завичаја кажу како је тамо. То би Кочић волео да зна и сада“, рекао је књижевник Душко Петровић.
Он је подсетио да је Кочић, између осталог, завршио Прву мушку гимназију у Београду, где је живео једно време, одакле је био отишао у Беч.
Кочић је писац неколико збирки приповедака, од којих је најистакнутија „Јазавац пред судом“, а био је прогањани политички представник Срба у аустроугарској Босни и Херцеговини.
Исцрпљен животним недаћама умро је у душевној болници у Београду 1916. Године, преноси Танјуг.
Венац „Кочићевог збора“ је положен код пишчевог споменика у Чубурском парку, где су му стихове у част казивали Орловић, Петровић, Радмило Радовановић, Данијел Гатарић, Мајо Даниловић и Видак Масловарић.