„Највећи принос, највећа камата је на штедњу у динарима и зато расте штедња у динарима“, рекао је Савић за Танјуг одговарајући на питање у којој валути треба штедети.
Он је изнео процену да раст курса долара неће имати значајног утицаја на висину јавног дуга Србије.
„Захваљујући свесној стратегији НБС-а која је вођена до 2006. године смањивано је учешће долара у нашем јавном дугу, што значи да када би дуг био прерачунат у доларе оно неће изазвати велики раст, јер 2016. је доларски дуг био 30 одсто, данас је 10 одсто“, нагласио је Савић.
Он је оценио да је код нас тржиште некретнина развијено због неразвијености финансијског тржишта.
„Мислим да наши грађани немају добрих алтернатива у шта би могли да улажу. Код нас није продубљено финансијско тржиште и треба га продубити да имате више могућности у шта да уложите новац, него купују некретнине. Рачунају да су се тако обезбедили у смислу стабилности, јер ће сутра, рачунају, моћи да продају за нешто више“, оценио је Савић.
Додао је да су различити мотиви да се купују непокретности, јер неки то раде да би „опрали новац“, неки због сигурности, да не би држали паре код куће, а неки грађани зато што планирају да их издају и тако зараде више него на штедњи на коју су камате близу нули.
Савић је нагласио да је инфлација у свету почела са смањивањем ефеката пандемије ковида 19, јер није било роба и били су покидани ланци снабдевања, али да је додатни удар био почетак конфликта у Украјини који је довео до раста цена енергената и хране.
„Тешко је рећи да ли смо достигли врх инфлације, јер не знамо шта ће се дешавати у Украјини и какве ће последице даље бити. Ако би се интензитет оружаног сукоба наставио на садашњем нивоу, могло би се претпоставити да бисмо за месец-два дана дошли до врха, да би након тога почело благо смањивање, а средином идуће године то утихнуло и почетком 2024. дошли бисмо до онога што називамо коридор инфлације, а то је два или три одсто, плус - минус један до 1,5 одсто“, проценио је Савић.