Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Коментаришући апокалиптичне поруке француског председника Емануела Макрона, белгијског премијера Александра Де Кроа и шпанске министарке одбране Маргарите Роблес, Павловић каже да ће због одлука европских лидера заиста уследити патња најважнијих европских привреда на вишедеценијском нивоу.
Макрон је позвао своје министре да „буду амбициозни“, а грађане да „уложе више труда“ јер се „свет суочава са великим променама, а слобода има цену“. У сличном тону су и изјаве белгијског премијера и шпанске министарке, који су изнели песимистичне прогнозе да ће „идућих пет до десет зима бити тешке јер се бројни сектори тешко носе с високим ценама енергије“ и да би „европске земље које подржавају Украјину требало да се припреме за потпуну обуставу испоруке природног гаса од стране Москве током предстојеће зиме“.
Признање погрешних одлука
„Пре свега је важно да се констатује да су они ти који су изазвали проблем. Они говоре као да су грађани створили проблеме и поручују да људи треба да издрже, а заправо су они одлучили да изазову проблеме и то не ради интереса ЕУ или њених држава чланица, које ће свим овим дешавањима бити најтеже погођене, него ради америчких интереса“, појашњава аналитичар.
Али, како каже, има једна дубља, идеолошка замка у том њиховом пледирању да обични грађани издрже тежак период који предстоји:
„Наиме, то је део њихове замисли да се генерално обори животни стандард људи под плаштом „зелене агенде“и преласком на неке друге видове енергије".
Међутим, додаје наш саговорник, то је само један део њихове замисли, док је други део то да ће кажњавати оне државе које настављају да живе нормално.
„Очигледно је да на савременом нивоу технолошког развоја никаква „зелена агенда” није реално решење, па они желе да успоставе светски модел кажњавања свих других и да кроз те казне преливају богатство других држава ка себи, као неки нови вид неоколонијализма. Наравно, у свему томе они рутински занемарују обичног човека и мислим да ће им се то веома обити о главу“, категоричан је Павловић.
Бунт уместо штедње
Према његовим речима, уместо штедње, стрпљења и труда на који политичари позивају Европљане, десиће се управо обрнуто, па тако европским политичким елитама у наредних годину- две предстоје економске, али и велике политичке турбуленције.
„Треба очекивати да ће грађани држава Европске уније снажно устати против њихове идеологије и таквих њихових замисли, позивајући у предстојећим годинама њих на одговорност за стање у коме се налазе. Али, морам да кажем да су европски политичари у једном у праву, а то је тај пројектовани период од пет до десет година, односно “пет до десет тешких зима” које помиње белгијски премијер. Наиме, сви се сећамо када су европски лидери рекли да ће врло брзо казнити Руску Федерацију и руске енергенте супституисати неким другим, а онда се показало да је то лаж и да та опција није реална. Међутим, супституисање руских енергената за пет до десет година јесте изводљиво, али по енормно високу цену – уз ужасно велике инвестиције где, на крају, опет трајно имате много веће трошкове за енергију него да сте нормално сарађивали са свима у свету“, указује Павловић.
На питање да ли је то цена коју је Европа спремна да плати плати зарад очувања старог светског поретка, или стварања неког новог у коме за Русију нема места, Павловић каже да ту цену није спремна да плати Европа, већ је на то спреман Емануел Макрон и други који су, како додаје, и иначе одвојени од реалног живота.
„Али да, то је цена коју плаћаш када хоћеш да водиш проамеричку политику. Треба нагласити да није ствар у Русији, већ је реч о поретку који не трпи било који субјект осим оног једног који ми зовемо Америка. То је заправо један ужи круг људи који доноси одлуке и све друго је за њих неприхватљиво. Отуда је под плаштом сукоба у Украјини пре свега сломљена Немачка, али они сламају и своје противнике у САД, покушавају да сломе Русију и Кину. Њима је неприхватљиво све што није диктирано из тог једног центра“, примећује наш саговорник.
Има ли светла на крају тунела
Ипак, верује аналитичар, у свему овоме постоји светло на крају тунела.
„Међутим, то светло није на страни на којој је Америка, односно садашња америчка владајућа гарнитура. За њих нема ничег позитивног, али свет иде у добром правцу управо супротстављајући се тим владајућим структурама које јесу најгласније али, на срећу, више нису и најмоћније на свету“, закључује Бранко Павловић за Спутњик.
Француски председник Макрон је на првој седници владе након летње паузе оценио да „тренутак у којем живимо изгледа као да је саздан од низа криза, од којих је свака озбиљнија од претходне“, мислећи на сушу, пожаре који су током лета погодили Француску, као и на сукоб у Украјини и поремећаје на светском тржишту.