Овако за Спутњик закључке сусрета званичника из Европе и региона у Словенији коментарише Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност и додаје;
"Ефекти овог скупа биће доста скромни, посебно по питању евроинтеграција, јер сумњам да ће Европска унија у овом облику и постојати за пет година".
Бледски форум – антируски скуп
За разлику од претходних, на којима се говорило о заједничким иницијативама, како грађани да живе боље, овогодишњи Бледски стратешки форум био је углавном посвећен одговору међународне заједнице на последице рата у Украјини, а судећи по закључцима, Форум је заправо био антируски скуп.
Учесници су истицали да је неопходно помоћи Украјини да победи у рату са Русијом, подржати је финансијски, али и оружјем. Такође, наведено је и да је „руска агресија“ променила геополитичко стање успостављено након Другог светског рата.
Привезати све за Запад
Пророковић пре свега објашњава да су овакве стратешке форуме и регионалне конференције, које финансира невладин сектор или америчка влада, представљане као нешто што треба да унапреди регионалну сарадњу, али да је велики новац уложен у њих искључиво зарад чврсте интеграције балканских политичких елита за западне центре моћи, суштински, за геополитичку контролу овог простора.
„То сада видимо по понашању свих тих форума, НВО и фондација, упрегнути су у русофобни оквир да промовишу приступ САД, НАТО и ЕУ у Украјини, чак и да то објашњавају, образлажу, убеђују јавност да је то корисно. Да ли балканске земље сада треба да шаљу своје наоружање, које немају, украјинској војсци, треба да дају свој новац, који немају, украјинској влади? Треба да улажу своје политичке и све друге ресурсе, које такође немају за добробит Украјине? Наравно да не, то је бесмислено, али све што се финансирало претходних двадесет година кроз тај оквир сада мора да буде враћено и САД и НАТО-у и Европској унији“.
Колико је антируска агенда важна показало је и присуство званица на овогодишњем скупу. Другог дана форума своје ставове о рату у Украјини и његовим последицама на поредак у свету, изнели су и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар и специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак, као и некадашњи премијер Велике Британије Тони Блер. Владими Зеленски обратио се скупу путем видео укључења.
Утицај говорника лимитиран
Пророковић каже да су, сви осим Ескобара потпуно небитни за овај скуп, јер им је утицај лимитран, али, каже, Запад нема друге.
„На ове скупове довлаче разне људе који треба да прикажу нашој јавности како се на Западу ништа не мења, да је то хомогени блок који пуца од снаге као пре 20 година, али пуно тога се променило. Ефекти овога, све са несрећним Зеленским кога воде као мечку Божану по свим тим скуповима, биће доста скромни“, каже Пророковић.
Флоскуле о путу ка ЕУ
Поред рата у Украјини, једна од тема била је и интеграција Западног Балкана у Европску унију, говорници на ту тему истакли су да је неопходно убрзати процес евроинтеграција целог региона. Један од закључака је и да би се земље Западног Балкана у Европској унији могле наћи у наредних пет година.
Пророковић и ове закључке сматра бесмисленим, јер сумња да у овом облику ЕУ неће постојати за пет година. Да је то јасно, каже, довољно је пратити политику Немачке, која већ тражи изузеће везано за принцип улагања вета.
„Санкције Русији је било лако увести, али их је немогуће укинути, зато што је потребан консензус. Увек ће се наћи нека Естонија или Летонија које ће ставити вето на покушај Немачке да укине део санкција Русији, а ако немачка привреда жели да функционише, они морају да се врате корак уназад и укину део санкције. Унутар ЕУ се врло брзо, у наредна три месеца, отварају питања која се тичу функционисања ЕУ, њених унутрашњих механизама, што је јако озбиљно. Због тога мислим да у наредних пет година нећемо имати ЕУ какву имамо данас“, закључује Пророковић.