Србија на скенеру: Јокић је мозак, Калинић швајцарски нож, Вања највећа добит

Тешко је извлачити неке теже закључке после утакмица у којима Орлови нису наишли на тежи отпор и јаче противнике, али су већ сада јасни неки аутоматизми. Мозак операције је Никола Јокић, први асистент је Василије Мицић, Никола Калинић је „човек за све“, а остали прате колико могу.

Јасно је и да Марко Гудурић и Огњен Јарамаз покушавају да замене Мицића када Васа изађе из игре, али то чине у променљивом тону.

Можда ће наредни меч против Финске уједно бити и најтежи задатак у овом првом делу Евробаскета јер су они показали да су у успону форме на крилима сјајног Лаурија Марканена.

Просто је невероватно да је Србија на целом мечу имала само пет изгубљених лопти. И то је рецепт који би требало да се користи у наставку турнира. Одбрана увек може да буде боља, као и дефанзивни скок, док у нападу већ постоји више опција.

Дејан Давидовац - Можемо да кажемо да је популарни ДеДа имао и далеко боље партије, као што је то чинио у току припрема када је сјајно сарађивао са Јокићем и тако себи обезбедио место на Евробаскету. У Прагу у појединим моментима делује летаргично, шутирао је 1/3 из игре, скупио два скока и дефинитивно би у наредним утакмицама могао да буде конкретнији. Јер, квалитет свакако поседује.

Вања Маринковић – Највећа добит Орлова из прве две утакмице. После повреде Богдана Богдановића највеће питање било је: Ко ће да покрије позицију два? И, ево сада имамо одговор. Пешић се одлучио за Вању, а овај му је после пет тројки против Холандије, сада против Чешке убацио 3/5. Укључујући ону најважнију у последњем минуту. Одлична партија и залог за наставак турнира. Само нека овако настави.

Никола Калинић – Швајцарски нож Светислава Пешића, играч који ради све на терену. И обавља оне прљавије послове од Јокића, посебно у дефанзиви. Када је потребно зна да се спусти у игру испод коша и поентира леђима или изнуди фаул као што је радио против Чеха. После Јокића и Мицића можда и најважнији кошаркаш наше репрезентације. Овога пута 10 поена, две асистенције, два скока и индекс 12, највећи после Јокића и Мицића.

Владимир Лучић - Капитен још није оно што може да буде. Провео је 24 минута на паркету, дао шест поена, ухватио четири лопте и поделио једну асистенцију. Али, најбоља ствар у целој причи је што се још није појавио онај Луча који једе противнике на терену. Када се појави, многима ће застати кнедла у грлу. Пар пута је само наговестио против Чешке такву одбрану, пре свега. Оно најбоље тек следи када је капитен у питању.

Душан Ристић - Када Никола Милутинов није спреман, Ристић је друга опција на позицији центра. Ристић није Јокић, тако да центар Фуенлабраде ради колико може, а борбу нико не може да му спочита. Одиграо је 13 минута, дао четири поена, ухватио четири лопте, није грешио, тако да од њега сасвим довољно. За разлику од меча са Холаднијом овога пута није много ни шутирао и трошио лопте, а гађао је 2/3 из игре.

Никола Јокић – Шта рећи за Јокића? Не само да је на папиру најбољи играч на свету, већ то показује и на терену. Не смета му ни што су правила другачија од НБА, нити што је терен мањи, ништа то њега не тангира. Јокић ради свој посао, вуче попут локомотиве целу екипу, доминира у игри испод коша, креира нападе, завршава их шутевима споља, ради апсолутно све што се од њега тражи! Лидер и вођа у сваком смислу. На њему је највећи притисак. А он у сваком мечу - најбољи. Овога пута је завршио дуел са 18 поена, 11 скокова и пет асистенција. Нереалан кошаркаш. Нико нема што Србија имаде!

Немања Недовић – Пешић вероватно неће бити задовољан игром Недовића. Истина је да је Немања изашао тек из повреде, али некако као да не зна која му је улога у тиму, нити је плејмејкер, нити је бек шутер, делује неснађено на терену. Квалитет поседује и то није никакав проблем, само да се стави у улогу и биће то добро. Поене у рукама поседује, то зна свако ко је гледао Панатинаикос. Надајмо се да ће Неда прорадити када буде најважније! Орловима је много потребан његов допринос.

Марко Јагодић-Куриџа - Куриџа је играч од кога Пешић зна шта да очекује. Много борбе, минутажу на позицији четири, дефанзивни скок и снажну одбрану. То и добија. У нападу - колико допринесе. А Куриџа је допринео данас са два поена за 18 минута, скупио је три скока и одрадио је своју улогу сасвим коректно.

Василије Мицић – Васа игра никад боље! Готово савршено за овако конципирану екипу. Дели асистенције као од шале (шест), убацио је 13 поена, погађао када је требало, давао лопту Јокићу када је требало... Као машина. Колико год Јокић био играч какав се рађа једном у 100 година, Васа у ове прве две утакмице није много заостајао. Штавише. Прави МВП Фајнал фора Евролиге. Стастао је у преозбиљног играча.

Марко Гудурић – У моментима када Василије Мицић није у игри, Гудурић ће бити тај који ће често креирати нападе. Као када је додао до Јокића и направио му лаку позицију испод коша. Завршио је меч са осам поена (1/5 за три), али је имао и три асистенције, држао је игру колико толико када носиоци нису били у игри. Марко је одиграо добро, а готово је сигурно да ће играти све боље како турнир буде одмицао. Шут споља је нешто у чему може да буде значајно бољи.

Огњен Јарамаз - Мучио се Јарамаз у организацији игре, али је за 10 минута дао пет поена и забележио једну асистенцију. Шут из игре 1/4. Сасвим довољна рола за Чехе, али за неке снажније противнике биће потребна његова игра из Арене против Грчке. Уз Гудурића он је тај ко ће мењати Мицића на месту плејмејкера у наставку турнира. Против Чеха је било помало бледо.