Уместо бурета барута - буре вина: Спутњик на сајму који је повезао Балкан

Свака винарија има посебну причу, а испред оних најлепших су жене, јер жене и вино су посебна прича. Директорка винарије "Шато Принс" Маша Благојевић школовала се и годинама живела у Француској, али је вино вратило кући.

"Љубав према вину и винограду вратила ме у Србију, почела сам да радим уз свог оца и браћу. Наша винарија званично постоји од прошле године, тада је била прва берба под тим именом, али виногради су стари између 10 и 12 година, то је раније била винарија "Роган", откупили смо је и променили име. Виногради су стари и родни, заиста одлично рађају".

Како и не би, налазе се у селу Липовац, између Тополе и Аранђеловца, где одлично успева шардоне, мерло, каберне сувињон и шираз. Нова винарија тренутно има пет етикета, како се то каже језиком винара.

"Велика је конкуренција, у последњих 10 година доста се развија вински туризам и доста винарија се отворило, по целој Србији, али ја верујем да квалитет заиста нађе свој прави пут, да пронађе своје купце, људи то знају да цене. Публика је чак постала помало размажена, заиста бирају шта ће да попију, не желе да пију било шта", каже Благојевичева и додаје да је задовољна рекцијама на вина, али и контактима које је остварила на Сајму.

Пажњу привлачи још једна винска кућа коју на Сајму представља једна дама, Лариса Вилимоновић.

У посао са вином је, каже, ушла преко брака са супругом Вељком, његова се породица бавила узгојем грожђа и клемовима безмало два века. Пре десет година, када су се венчали, модернизовали су стару производњу и направили микро винарију.

"Производња нам је пре десет година била пет до седам хиљада литара, превасходно из нашег винограда, имали смо разне сорте, али смо углавном били фокусирани на розе. Затим смо почели да ширимо друге, фокус нам је тамјаника која је и наш заштитни бренд. Супруг сада воли да екпериментише, фокусирао се на пино ноар, а то је веома комплексна сорта".

Виногради породице Вилимоновић се налазе на обронцима Гледићких планина, то је земљиште које је изузетно добро за црне сорте вина, пино ноар, каберне сувињон и мерло. Њихова вина леже у храстовим бурадима, то је традиција коју су задржали.

Наша саговорница има корене „белих Руса“, па је једно вино кршено њеним девојачким презименом "Лариса Орлов", зна да вино није обична прича. Зато штанд њене винарије привлачи посетиоце, не само добрим вином, већ и јединственом декорацијом, која и мирише. Мало ко може да га заобиђе.

"Прилично смо изненађени, веома позитивно, пре свега успостављањем контаката са иностранством на овом Сајму. Ово је први сајам где смо заиста остварили, не само контакте, већ и планове за извоз у Бразил и највероватније Израел. То су за нас потпуно нова тржишта, људи су и те како одушевљени винима", каже Вилимоновићева.

Вина из Албаније привлаче велику пажњу, јер у Србији нема пуно места на којима могу да се пробају. Ипак, најпрепознатљивије пиће ове земље привлачи највише пажње.

"Овде у Србији људи знају шта је "Скендербег". И воле га, баш га воле.Овај коњак је најстарији и најпопуларнији зато што има потпуно исти укус готово стотину година, ништа у вези са њим се није променило. Сада имамо и Скендербег премијум коњак, не могу да направим разлику између ова два пића, али ипак се разликују. Прво је историјско, оно је вредност по којој нашу земљу препознају", каже за Спутњик Роарбри Јаупај из чувене винарије која је у државном власништву.

О самом Сајму каже:

"Ово је за нас велика прилика, да дођемо у Београд и продамо наше производе, на само у Србији, већ на целом Балкану. Јако смо задовољни."

Док на штандове албанских винарија посетиоци иду више из радозналости, на македонске се иде циљано, јер су вина те земље одавно позната у Србији.

Ипак, и међу њима препознајемо нешто ново и јединствено, винарију "Изворно", Зорана Алексова, вино препознатљиво у Македонији по томе што се прави искључиво из сопствених насада, традиционалом методом.

"Вина правимо ручно, без употребе пресе и хемије, било какавих додатака, искључиво природно, другим речима, производимо вино на начин како су то радиле наше деке и баке, вино које плени својим укусом. Процес производње је мало тежи, али исплати се, уосталом, наше баке и дедови пли су такво вино и живели по 100 година".

Иако је технологија стара, имају врхунски опремљену лабораторију, то што је вино направљено ручно, не значи да није строго контролисано. И Алексов је, каже, презадовољан контактима оствареним на „Отвореном Балкану“:

"Морам да похвалим организацију. До сада смо учествовали на бројним винским сајмовима, могу да кажем да је организација врхунска. Предобро је, ако бих морао да дам оцену од 1 до 10, тако оцењујемо и вина, кажем, чиста десетка."

Иако није промовисана у најави Сајма, и ракија је добила место на овој изложби, јер и ракија спаја људе на Балкану.

Квалитет овог пића не заостаје за винским, а дизајн прати светске трендове. Највећа је гужва на штанду „ватрене воде“ која се прави на брдима и обронцима Повлена и Таре. Већина оних који су дошли да пробају зна да је шљивовица ексклузивни српски производ. Најтраженија је шљива стара седам и она која је лежала 12 година,

"Разлика је у томе што је ова стара 12, пет година дуже била у храстовом бурету, дакле, разлика је у самом старењу. Што дуже буде у бурету, а наша бурад су нарављена од столетних храстова, добија на квалитету. Они који познају ракију, који знају шта је шљивовица, то јако добро знају", каже за Спутњик Ратко Јаковљевић из Куће ракије "Стара песма".

Овај ексклузивни производ бајинобаштанског воћарског региона одавно се пије у Русији, Сједињеним Америчким Државама, а овај Сајам, додаје наш саговорник, донео им је нове пословне партнере у Канади.