Реуматоидни артритис, псоријаза, системска склероза, еритематозни лупус, дијабетес типа 1, нека су од најчешћих аутоимуних обољења која су фактор ризика за настанак и других здравствених проблема. Најновије истраживање тврди да аутоимуни поремећаји повећавају могућност за појаву кардиоваскуларних болести.
Аутоимуни поремећаји, од чега зависи ризик?
Досадашња истраживања су доводила аутоимуне болести у тесну везу за кардиолошким обољењима, али сада се појавила прва обимнија студија која потврђује ово правило. На овогодишњем конгресу Европског кардиолошког друштва (European Society of Cardiology), међународни истраживачки тим представио је резултате детаљне епидемиолошке истраге о могућим везама између 19 најчешћих аутоимуних поремећаја и кардиоваскуларних болести.
Резултати показују да пацијенти са аутоимуним обољењима имају од 1,4 до 3,6 одсто, већи ризик од развоја срчаних проблема. Ризик зависи од врсте аутоимуног обољења и може се упоредити и са дијабетесом типа 2 као фактором за настанак кардиоваскуларних болести. Ово истраживање, први пут је показало да кардиоваскуларни ризици утичу на аутоимуне болести, као групу поремећаја, подвлаче аутори.
Пацијенти млађи од 55 година
У истраживачком раду, који ће бити објављен у часопису „Лансет“, аутори наглашавају да у групи од 19 аутоимуних болести постоји у 6 одсто случајева већи ризик од кардиоваскуларних сметњи. Овај фактор ризика није објашњен традиционалним кардиоваскуларним факторима ризика као што су старост, пол, социоекономски статус, крвни притисак, индекс телесне масе, пушење, холестерол и дијабетес типа 2. Уочено је да је ризик од кардиоваскуларних поремећаја већи код пацијената млађих од 55 година.
Студија је рађена на основу електронских здравствених картона британског Clinical Practice Research Datalink. На основу података 22 милиона пацијената, одабране су особе код којих је у скорије време дијагностикован неки од аутоимуних поремећаја. Ризик од развоја кардиоваскуларних болести код пацијената са једним или више аутоимуних поремећаја био је у просеку 1,56 пута већи, у односу на особе које нису имале аутоимуне болести. Сматра се да су у највећем ризику особе које имају системску склерозу, Адисонову болест, лупус и дијабетес типа 1.
Развој превентивних мера
Резултати показују да је потребна акција, каже Натали Конрад, главни аутор студије.
„Видимо да је вишак ризика упоредив са кардиолошким болестима код дијабетеса типа 2. У овом моменту, постоје специфичне мере усмерене на пацијенте са дијабетесом типа 2, како бисмо смањили ризик од развоја кардиоваскуларних болести, али не постоје сличне мере за особе које пате од аутоимуних поремећаја“, каже Натали Конрад.
Смернице Европског кардиолошког друштва о превенцији кардиоваскуларних болести, још нису нагласиле аутоимуне болести као фактор ризика за кардиолошка обољења. Конрад се нада да ће ова студија ојачати свест када су у питању аутоимуни поремећаји, како би у будућности биле развијене превентивне мере.
„Општа хипотеза јесте да хронична системска упала, која је заједнички именитељ аутоимуних поремећаја, може изазвати све врсте кардиоваскуларних болести, утицати на везивна ткива, ситне крвне судове, па чак и на третмане који се примењују за лечење аутоимуних стања“, каже Конрад.
Кардиолог Џон Мекмареј са Универзитета Глазгов наводи да студија сугерише постојање много ширег спектара аутоимуних поремећаја, који се могу довести у везу са различитим кардиоваскуларним обољењима.
„Неки од ових проблема могли би се спречити коришћењем лако доступних лекова као што су статини“, додаје МекМареј, преноси Магазин Новости.