У историју и слободу манастира Морача уписали су се подједнако Морачани, Ровчани, Жупа никшићка, Дробњаци, Ускоци, Пипери, Бејлопавлићи, Колашиновићи, Плана, Васојевићи, казао је митрополит Јоаникије на Свечаној академији.
„Манастир Морача ове године прославља велики јубилеј, седам вјекова и седам деценија од свог оснивања. Тај јубилеј доживљавамо као пуноћу посвећеног времена, које се прелива у вјечност...Првобитна слава ове немањићке задужбине сијала је преко 200 година, да би је привремено затамнила турска окупација. Не само Морачу, него и цијелу Српску православну цркву (СПЦ). Даде Бог српској цркви великог Макарија Соколовића, који обнови Пећку патријаршију 1557. године, а запустјелој Морачи игумана Тому и кнеза Вукића да је из рушевина васкрсну и обнове. Нови морачки ктитори немањићког духа запалише свијећу слободе и стваралачки дух у све наредне генерације морачких игумана и монаха“, истакао је митрополит.
Послије те обнове наредних 200 година у Морачи се његују православна духовност и српска писменост, живопис и остале умјетности.
Митрополит Јоаникије: манастир Морача је духовно средиште и саборно место.
© Sputnik . Бобан Нововић
То је било вријеме, како је казао Јоаникије, „интензивне везе са Светом Гором и Пећком патријаршијом“.
„Говори се да је у морачкој лаври било више сабора српских архијереја и да је на једном од њих 1648. године изабран српски патријарх Гаврило Рајић. Морача је истовремено саборно мјесто и стециште најпознатијих српских умјетника 17. и 18. вијека, међу којима се посебно истичу поп Страхиња Будимљанин, Георгије Митрофановић, ненадмашни Јован и његов ученик Радул, па све до двојице бококоторских сликара, оца и сина Димитрија и Гаврила", казао је Јоаникије.
Према његовим ријечима, манастир Морача је „духовна мати врсних архијереја историје СПЦ - Силвестра скопског, Јефимија ваљевског, Митрофана Бана, митрополита Амфилохија и свесрпског патријарха, ујединитеља и мученика Гаврила Дожића“.
Када се слави јубилеј забрањено је радити обичне послове од којих се стиче пролазна корист да бисмо урадили оно што је најважније, заједнички и од свег срца узнијели благодарност Богу за све његове дарове, у овом случају за наизмјерне његове милости и благодети које је изливао на морачку светињу током прошлих седамсто седамдесет година, нагласио је митрополит.
Духовно средиште
Академик Миро Вуксановић је подсјетио да је морачки манастир духовно средиште Ровчана и Морачана. То је мјесто, како је казао, гдје се показивала искрена љубав и оданости свом имену.
„Као што ће бити на сјутрашњи дан и сваки наредни који долази, да огласи мир, слогу и опраштање у данашњој Црној Гори. Да се износе колијевке окумнице, као што је то чинио свети Петар Цетињски. Да сви који се казују Срби, Црногорци и остали у Његошевој земљи пазе једни друге... Да обуздавају свакога ко мисли да је Црна Гора његова имовина и ко хоће да је запучи у свом џепу. Да се заједно сјећају како је у тринаестом вијеку, на половини тог вијека, немањићка светиња у морачкој жупи крај Савине стране и Савиног почивала, пониже од Савине воде испод Јабланова врха. Са жељом да Светигору нико не потопи, да Савину изворску воду нико не замути. Да скрајнута Морача не опусти као што је пусто или запуштено мноштво планинарских И осталих насеља у Црној Гори", рекао је Вуксановић.
Академији су присуствовали председник Скупштине општине Колашин Милан Ђукић, лидери Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић и Милан Кнежевић, посланик Демократске Црне Горе Владимир Мартиновић.