Према подацима Народне банке Србије (НБС), током првих шест месеци 2022. прилив по основу дознака износио је 2,166 милијарди евра, што је за 31,8 одсто више у односу на прилив од 1,643 милиона евра, колико је забележено у првој половини 2021. године.
На основу података о географској структури дознака за прво тромесечје 2022. године, види се да је структура остала стабилна и да је највише дознака дошло из Немачке (26 одсто), Швајцарске (13), Аустрије (10) и САД (седам).
Народна банка користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда (БПМ6), према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и која обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије, пише „Политика“.
НБС води Јединствени регистар корисника новчане дознаке од 1. јуна 2020. Овај регистар садржи податке о клијентима који су користили платну услугу извршавања новчане дознаке почев од дана ступања на снагу одлуке о ближим условима и начину вођења јединственог регистра корисника новчане дознаке, тачније од 22. фебруара 2020.
У њему се, уз строго вођење рачуна о заштити података о личности, воде подаци само о корисницима новчаних дознака које су извршене путем глобалних сервиса за брзи пренос новца (Вестерн унион, Маниграм, Рија и сл.), а не и о новчаним дознакама (личним трансферима) које се извршавају преко рачуна у банкама.
На дан 17. августа 2022. године, регистрована су 1.116.053 корисника платне услуге извршавања новчане дознаке који су примили новчана средства и 470.713 корисника платне услуге извршавања новчане дознаке који су слали новчана средства.