„Желимо да ово буде посебан почетак нове винске културе у Србији“, рекао је домаћин сајма, председник Удружења винара и виноградара Стеван Рајта, који је нагласио да већ за десетак дана почињу припреме за наредни сајам, како би „целом свету показали шта „Отворени Балкан“ још може конкретно и лепо да уради“.
„Албанија није добила трофеј али је добила пуно златних медаља“, рекао је Рајта и оценио да је Винска визија „Отвореног Балкана“ показала и почетак нове будућности за три земље које чине ту иницијативу.
Нагласио је да је на оцењивању било више од 600 вина, од којих је 400 добило платинасте, златне, сребрне и бронзане медаље и плакете, а оцењивао их је међународни жири састављен од експерата из целог света, међу којима је било и петоро носилаца титуле „мастер оф вајн“ - најпрестижније титуле у винском свету.
„Добити добру оцену, међународну, од таквих експерата на челу са Каролин Гилби, експертом за вина Балкана и Југоисточне Европе, помаже свим винарима да им вина буду међународно препозната и да лакше освоје тржиште“, рекао је он.
Трофеји за најбоља вина додељени су у девет категорија - црвено вино, бело, розе, оранж, слатко, пенушаво, појачано, као и за бело и црвено вино од аутохтоне сорте.
Поред трофеја, 12 вина је освојило платинасту медаљу, 85 златну, 187 сребрну, а 163 бронзану.
„Показали смо да наш део Европе може да покаже нешто сасвим ново лепо и елегантно. Ово је био пословни сајам, винарима смо понудили нова тржишта, а свету показали да можемо да се удружимо и створимо потпуно нову климу. Такву слику смо и послали у свет да желимо да ширимо заједништво, гостопримство рад и економију, да политику можемо да оставимо са стране“, рекао је Рајта.
Нагласио да је сајам прилика да се крене много даље и да све буде много боље.
Подсетио је да је сајам подразумевао и промоцију хране, која нема вештачких састојака, као и туристичку понуду прелепог Балкана, пренео је Танјуг.