Научници су још раније изнели теорију да изузетно висок притисак и температура претварају водоник и угљеник у чврсте дијаманте хиљада километара испод површине ледених дивова, али новим истраживањем, објављеним у часопису „Сајенс адвансис“, научници апелују да би „дијамантска киша“ могла бити чешћа него што се до сада мислило.
Узимајући у обзир да су Нептун и Уран најчешћи облик планета нашег Сунчевог система, ова појава би се могла појавити на ширем простору.
Доминик Краус, физичар из немачке истраживачке лабораторије ХЗДР, и један од аутора студије, рекао је да су падавине дијаманата прилично различите од кише на Земљи.
„Дијамантске кише“ научници објашњавају као појаву која настаје након што се испод површине планете налази „врућа, густа течност“, што доводи до формирања дијаманата који тону до стеновитих језгара више од 10.000 километара испод површине.
Како би поновили процес, група научника је пронашла неопходну мешавину угљеника, водоника и кисеоника у лако доступном извору – ПЕТ пластици, која се иначе користи за свакодневну амбалажу хране и течности.
„Кисеоник који је присутан у великим количинама на тим планетама заиста помаже да се атоми водоника одвоје од угљеника, тако да је заправо лакше да се дијаманти формирају“, рекао је један од научника.
Експеримент би могао да укаже на нови начин производње нанодијаманата, који имају широк и све већи спектар примена, укључујући испоруку лекова, медицинске сензоре, неинвазивну хирургију и квантну електронику.