У Форин офису, Клеверли је до сада обављао функције државног министра задуженог за Европу и Северну Америку, а раније и за Блиски исток и северну Африку.
Са те позиције наступао је на многим дебатама о ситуацији у Европи, па о ситуацији на Балкану. Тако је крајем прошле године у британском Парламенту организована расправа о ситуацији на Западном Балкану и БиХ, када је оптужио српског члана Председништва БиХ Милорада Додика за наводне сецесионистичке намере.
„Милорад Додик прети да ће се званичници из овог ентитета (мисли се на Републику Српску) повући из државних институција. То је чин који се назива де факто сецесијом. Ово је опасан и намеран покушај да се одврати од неуспеха када је реч о побољшању животног стандарда и хватања у коштац с корупцијом. То је неприхватљиво“, рекао је тада Клеверли.
Као што се може видети из овог дела његовог говора, новоименовани шеф Форин офиса следи мантру коју је дефинисао амерички специјални изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар – да се српско руководство у БиХ оптужи за корупцију, а грађанима обећа „бољи живот“ ако за њих не гласају на изборима.
Подсећамо, Милорад Додик био је мета многих покушаја да се представи као најкорумпиранији политичар у БиХ; међутим, ни један од тих такозваних корупцијских скандала није имао судски епилог, иако је Додик увек био доступан судским органима, чак је и сам одлазио у тужилаштво како би дао изјаву.
У истом говору у коме је оптужио Додика за сецесију и корупцију, Клеверли је дао пуну подршку такозваном високом представнику међународне заједнице у БиХ Кристијану Шмиту, назвавши га „кључном институцијом“.
„Наставићемо да лобирамо за подршку у раду који он обавља на међународној сцени. Међутим, и поред тога, морамо да спречимо даљу фрагментацију земље. Многи од нас видели су какав истински ужас може да носи сукоб на Балкану и морамо учинити све како бисмо то спречили“, истакао је тада Клеверли.
Иако је пружио подршку Шмиту као „институцији“ проистеклој из Дејтонског споразума, нови шеф британске дипломатије, осврћући се на овај уговор који је у БиХ не само донео мир, него је устројио политичко уређење те земље, Клеверли према овом споразуму гаји амбивалентне ставове – са једне стране подржава га када је у питању високи представник, док са друге сматра да, иако споразум „обавља важну функцију у одржавању мира“, никада није „био замишљен као трајно и структурно решење за ситуацију“.
„Будућа еволуција политичке и друштвене структуре у БиХ тема је коју ћемо морати да сагледамо у будућности“, истакао је Клеверли у свом обраћању Парламенту по питању БиХ.
Једино што тада није објаснио британским законодавцима је како мисли да Дејтонски споразум остане важан у функцији одржавања мира, ако никада није био замишљен „као трајно и структурно решење за ситуацију“.
Клеверли је наставио да се бави БиХ и касније, па је јуна 2022. први пут боравио у Сарајеву, а тада је покушао да успостави везе између грађанског рата у БиХ деведесетих година и руске специјалне операције у Украјини. Све, наравно, у контексту „малигног руског утицаја“ на овим просторима.
„Само 700 миља даље, можемо видети како Русија чини страшне злочине против украјинског народа. Знам да је то узбуркало сећања на грозне догађаје у овој земљи деведесетих. Догађаје које не смемо дозволити да се понове. Зато Британија у потпуности подржава БиХ на њеном европском путу. Обезбедићемо сто милиона долара за поуздане инвестиције широм Западног Балкана, а Велика Британија ће издвојити и две милијарде фунти за извозно кредитирање за БиХ", рекао је између осталог током посете.
Разлог због кога Лиз Трас на функцију шефа дипломатије именује релативно непознату личност, британски медији виде у томе што новоизабрана британска премијерка жели да задржи пуну контролу над ресором чији је донедавно била шеф.
„Високорангирани чланови Конзервативне партије сматрају да је Клеверлијево именовање осмишљено тако да Лиз и даље може да управља спољном политиком док се налази на позицији премијерке“, наводи лист Гардијан.