Међутим, поставља се питање колико је такав подухват безбедан и може ли притом да се догоди нешто непредвиђено што би могло да има незгодне последице за нас, преноси портал Индекс.
"Већи астероиди ударали су у нашу планету у прошлости. То је природан процес и догађаће се у будућности. Желимо да можемо да зауставимо најопасније од њих", рекао је астроном Алан Фитзсимонс са Универзитета Queen's Belfast.
"Проблем је што никада до сада нисмо тестирали технологију која ће бити потребна за такав подухват. То је сврха пројекта ДАРТ", додао је.
Летелица ДАРТ лансирана је прошлог новембра, а требало би да погоди своју мету у раним јутарњим сатима 26. септембра. Након детаљне анализе путање астероида након судара научници сматрају да ће добити бољи увид у методу одвраћања астероида, односно заштиту Земље у случају такве "свемирске непогоде", пише Гардијан.
Објекти који пролазе близу Земље , попут астероида или комета, који често пројуре релативно близу нашег планета сврстани су у категорије ПХО и НЕО.
НЕО је сваки објект који у близини Сунца прође на удаљености мањој од 1.3 АЈ. АЈ означава оквирну удаљеност Земље од наше звезде и износи 150 милиона километара.
То значи да се ради о телима која ће проћи близу наше планете у релативном смислу. На пример неки астероид категорије НЕО може проћи унутар удаљености од 6.3 милиона километара од наше планете, што је заправо доста далеко. Поређења ради, Месец је од нас у просеку удаљен 384.400 километара.
Потенцијално опасан објект (ПХО) је оно свемирско тело чији је обим већи од 140 метара и које од Земље пролази на удаљености 0.05 АЈ (7.500.000 км) или мањој.
Научници су пре две деценије открили да око астероида категорије НЕО кружи мали сателит који је на почетку имао назив Дидимос б.
Ударци већих астероида и комета су у прошлости веома утицали на живот нашег планета. Најпознатија таква катастрофа догодила се прије 66 милиона година када је 10 км широк астероид ударио на подручје данашњег полуострва Јутакан у Мексику. Удар је изазвао експлозију која је имала енергију неколико милијарди атомских бомби и уништио 75% свих биљних и животињских врста, укључујући све копнене диносаурусе.
"Знамо где се налазе велики астероиди јер их можемо видети помоћу тренутне генерације телескопа и знамо да се ни један од откривених астероида неће приближити нашој планети следећих неколико стотина година. Тако да за сада можемо мирно спавати", казао је Фитзсимонс.
"Међутим, још увек нисмо открили све оне мање астероиде који су довољно велики да униште целе градове и опустоше огромна подручја. Мапирамо те мање објекте са све већом прецизношћу, али морамо бити у могућности да предузмемо неке кораке ако пронађемо да је неки од њих на директном путу према Земљи. ДАРТ је први корак у стварању такве технологије", додао је.
Колико је мисија НАСА опасна?
Вјеројатно су многима сада пали на памет разни научно-фантастични филмови са сличном тематиком, у којима су научници покушали да разнесу астероид и тако спасу свет. У неким сценаријима то им је пошло за руком, а у некима не. Међутим, сада се више не ради о фиктивној фабули, већ о стварном догађају и поставља се питање - требало би да нас буде страх?
Научници сматрају да је бинарни систем Дидимос савршено место за тестирање преусмеравања путање астероида. Ради се о објекту који пролази близу Земље (НЕО), али чија путања није усмерена према нашој планети, што значи да тестирање не би требало да пође по злу.
"Дидимос је идеалан кандидат за први експеримент планетарне одбране човечанства", изјавила је научница Ненси Чабот из Лабораторија за примењену физику Универзитета Џонс Хопкинс.
Детаљи ове мисије објављени су на сајту НАСА.