Који уређаји су „енергетски вампири“ по становима, и како се може смањити потрошња. ЕПС још процењује који модел би био најбољи за мотивисање потрошача, а помињу се две опције.
Прва могућност јесте да се грађанима умање рачуни сразмерно проценту мање потрошње у односу на исти месец прошле године, а друга да се за њих цена киловата наплаћује са попустом, односно мање од 8,144 динара по киловат-сату колико износи после најновијег поскупљења.
Професор Машинског факултета у Београду Милош Бањац каже да се нерационално односимо према енергији и сматра да има простора за њену уштеду.
„Потрошачи су ти који ће диктирати како се троши енергија, а не уређај. Само рационалним коришћењем енергије у домаћинствима је могућа уштеда од 10 одсто, без додатних финансијских улагања, док би са уложеним минималним средствима та уштеда била и до 20 одсто, а када бисмо спровели озбиљне мере и уложили у обнову објеката и термо-техничке системе, потрошња би могла да се преполови“, каже професор Бањац за „Јуроњуз“.
Где се може уштедети
Бањац напомиње да највише енергије домаћинства троше за грејање, око 60 одсто, док је осталих 40 одсто на остале уређаје у домаћинству, од којих се свакако истиче бојлер, који троши око девет одсто енергије као следећи највећи потрошач, па шпорет за кување, клима-уређај, веш-машина и остали кућни уређаји.
Професор истиче да тамо где се највише троши, може највише и да се уштеди. Он објашњава да се израз „енергетски вампир“ користи за уређаје који непрестано раде и који реално троше мало енергије, али да због тога што раде 24 сата без престанка ипак потроше количину енергије која није занемарљива. То су компјутери, телевизори, вај-фај уређаји, рисивери.
Њихова потрошња енергије је готово неприметна, али када се сабере током године види се да није мала. Професор напомиње да неке студије показују да се и до пет одсто струје може уштедети искључивањем телевизора, рисивера и осталих уређаја када не боравимо у простору и када их не користимо.
Када су у питању кућни апарати, професор каже да се уштеда енергије код бојлера може постићи подешавањем температуре воде до одређеног степена, али и рационалним коришћењем, односно туширањем, а не купањем у кади.
Степен више, скок производње седам одсто
„Свако прегревање и подизање температуре за по један степен више од онога што нам је потребно, повећава потрошњу за седам одсто, док нешто мање, око четири одсто трошимо ако хладимо тај простор. Ко се греје на струју преко грејалица и других уређаја, требало би да пређе на грејање помоћу топлотних пумпи и клима-уређаја, јер ће тако смањити потрошњу електричне енергије за три пута“, напомиње професор Бањац.
На то указује и електричар Томислав Мицић и каже да је електрични котао највећи потрошач струје за грејање, а да га најчешће постављају инвеститори који не могу да прикључе зграде на централно грејање.
„Ово грејање је добро за мале станове до 40 квадрата са добром изолацијом, јер су ту губици мали. ТА пећи су најмањи потрошачи када је у питању грејање, због тога што се ноћу пуне и троше јефтину струју. Бојлер јесте следећи највећи потрошач струје по снази, али то све зависи од укућана. Ако има више чланова породице и младих, може да потроши баш много, јер стално мора да се догрева или да буде стално укључен. Машине за судове и за веш су, такође, велики потрошачи, снаге два киловата и све зависи колико се често користе“, каже Мицић.
Он напомиње да је за грејање воде у бојлеру најрентабилније да се он укључује ноћу.
„Ако посматрамо пензионерску двочлану породицу, они могу на бојлеру да уштеде тако што ће га укључити у поноћ и искључити у осам сати ујутру, јер је ноћна струја четири пута јефтинија од дневне. Коме је то довољно, имаће уштеду ако тако буде радио“, тврди електричар.
Он напомиње да телевизор, фрижидер и замрзивач троше до 200 вати и указује да је то и до десет пута мање него веш-машина.
„Они су група малих потрошача, док су компјутери између, јер троше до 500 вати, у односу на 2.000 вати где су бојлер, машина за прање веша и посуђа. Ту су и фен и пегла, који се кратко користе и не потроше много, али троше много више од ТВ и рачунара“, наводи Мицић.
Ако не појефтини огрев, поскупеће струја
Експерт за енергетику Александар Ковачевић изјавио је да се начелно штедњом може доћи до мањег рачуна, али указује да највећи део становништва већ штеди.
„То су они који се налазе у зони енергетског сиромаштва и већ троше доста скромно и где постоји знатна редукција грејаног простора током зиме. Ти потрошачи немају много простора за уштеду. Иако Србија троши три пута више струје од европског просека, то важи само када је у питању однос између потрошене енергије и националног производа. Са становишта домаћинстава, потрошња је негде на просеку или чак испод. Укупна потрошња по становнику је доста мала за европске прилике“, тврди Ковачевић.
Он каже да штедња у овом тренутку, два месеца пред почетак зиме, јесте могућност и да ту немамо много избора. Истиче и да се потрошња енергије свакако мора ускладити са способностима производње и увоза и указује да је друга димензија цена.
„Потрошња енергије се мора ускладити. Имамо сада врло високу цену огревног дрвета која ће имати велики утицај на стабилност целокупног енергетског система. Или ће та цена ићи наниже брзо и много или ће пак цена електричне енергије брзо и много ићи навише“, рекао је Ковачевић.