Путем палеографских метода и метода датирања угљеника-14, истраживачи су утврдили тачну ера и историчност папирусне белешке, написане на палеохебрејском језику коришћеним током ере Првог храма и састоји се од четири реда.
Овај фрагмент је димензија 4х5 центиметара и придружује се колекцији од друга позната савремена фрагмента папируса на хебрејском.
Говорећи о поруци пренесеној у писму, директор одељења за свитке у Јудејској пустињи Џо Узиел при Управи за антиквитете, рекао је за АФП: „Не знамо тачно шта је послато и где.“
Назвавши недавно откривену папирусну белешку „јединственом и изузетно ретком“, заменик директора Јединице за превенцију крађе Итон Клајн објаснио је да су током гвозденог доба Јевреји користили комаде глине да би записивали мале белешке. Док је животињска кожа коришћена за списе, папирус (материјал сличан дебелом папиру који се у древним временима користио као површина за писање) био је резервисан за званичну преписку, пише међународни Спутњик.
.Документ је враћен у Јерусалим из Сједињених Држава након што је случајно пронађен.
Истраживачи су наводно пронашли папирусну поруку код човека у држави Монтана. Порука је пронађена у власништву мушкарца који ју је наследио од своје мајке и висила је на зиду куће. Документ је био купљен или га је поклонио 1965. Џозеф Саад, кустос тадашњег Палестинског археолошког музеја и легендарног трговца антиквитетима из Витлејема Халила Искандера Кандуа.
Речено је да је 1965. жена можда купила или добила папирус на поклон од Саада који ју је, заузврат, добио од Кандуа. Према Клајновој истрази, Канду га је највероватније купио од бедуинског племена које га је пронашло у пећини Јудејске пустиње у Израелу.