Краљица Елизабета Друга, која је ступила на трон 1952. године, била је формално шеф државе у још 14 држава Северне Америке и региона Аустралије и Океаније — Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Белизеа, Бахама, Јамајке, Сент Винсента и Гренадина, Светог Китса и Невиса, Антигве и Барбуде, Свете Луције, Гренаде, Тувалуа, Соломонских острва и Папуе Нове Гвинеје.
Све ове државе су уставне монархије у којима британски монарх има симболична овлашћења као што је, између осталог, и одобравање чланове нове владе.
Британски монарх је такође и на челу Комонвелта нација, удружења од 56 држава (укључујући и Велику Британију) од којих је већина раније била под владавином Уједињеног Краљевства.
Међутим, већина земаља у овоју групи, искључујући 14 уставних монархија, прогласиле су се као „републике“ које имају своје шефове држава, пише „Спутњик интернешенел“.
Покренуте старе дебате – република уместо монархије
Тежња да се постане република заменом краљице домаћим шефом државе традиционално је пронашла одјек међу многим земљама некадашње британске империје, а долазак Чарлса Трећег на трон поново подстиче старе дебате.
Адам Бант, посланик Партије Зелених у Аустралији, рекао је да је време да се „крене напред“ формалним проглашењем земље као републике.
Сенаторка Зелених Мехрин Фаруки рекла је да „не може да оплакује вођу расистичке империје“.
Питер Фиц Симонс, лидер аустралијског републиканског покрета, истакао је у својој поруци саучешћа да је краљица подржала право Аустралије да постане „потпуно независна нација“ током референдума 1999. године, који је сазван да би се одлучило да ли је Канбера за разлаз са монархијом.
Аустралијски премијер Ентони Албаниз, познат по томе што заступа републиканске ставове као и многи у Лабуристичкој партији, рекао је у интервјуу да данас није време да се говори о питању републике.
„Данас је дан за једну и само једну ствар, а то је одавање почасти краљици Елизабети Другој“, навео је он.
Шта кажу карипске земље
У међувремену, неколико карипских држава чији је шеф британски монарх изјаснило се не само за проглашење републике, већ су од Чарлса Трећег захтевале и репарацију за ропство.
Према различитим изворима, процењује се да су милиони Африканаца продати током трансатлантске трговине робљем које су спроводиле европске колонијалне силе између 15. и 19. века. Као што је, мање-више познато, превозили су их на плантаже шећерне трске, банана и других култура на на Карибима и шире у том региону, где су били приморани да раде у тешким условима.
Влада Јамајке је прошле године саопштила да ће тражити од Велике Британије да плати репарације за око 600.000 људи које су британски робовласници насилно транспортовали у оквиру трговине робљем.
Опозициони лидер Јамајке Михаел Филипс је 2020. године поднео парламентарну резолуцију којом позива на смену британског монарха са места шефа државе.
Најами Хол-Кембел, председник бахамског Националног комитета за репарације, рекла је Ројтерсу да би долазак Чарлса Трећег на трон могао да буде прилика да се унапреде разговори о репарацијама за тамошњи регион.
Она је апеловала на Чарлса да је време да се задовољи правда.
Дејвид Дени, генерални секретар Карипског покрета за мир и интеграцију, позвао је све земље у региону да сада раде на скидању краљевске породице са позиције шефа државе додавши да би краљевска породица морала да плаћа репарације афричком народу.