Влада Србије прописала је пре три дана нову, максималну малопродајну цену млека, која за дуготрајно млеко са 2,8 одсто млечне масти може највише да кошта 128,99 динара.
Уредбом се до 30. септембра уводи и забрана извоза свежег млека и појединих млечних производа.
Жарко Малиновић је рекао за РТС да је после доношења уредбе стабилније снабдевање тржишта млеком, јер су кроз забрану извоза задржане одређене веће количине.
"Ми очекујемо стабилизацију, али су то краткорочна решења. Ми се морамо стратешки бавити нашим ланцем снабдевања унутар земље, а трговци ће бити партнер", рекао је Малиновић.
Држава је, каже, кроз надлежне институције повећала контролу на терену, кроз тржишну инспекцију да би проверила да ли неко прави залихе.
"Резултати које добијамо са терена и оно што ми знамо јесте да трговци не праве залихе, трговци су мост између произвођача и потрошача", каже Малиновић.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да је до краткорочне несташице млека дошло, јер је у суседним земљама оно било скупље, па је прерађивачима било исплативије да млеко њима продају. Једине земље у окружењу које имају млека су Србија и Босна и Херцеговина.
Према подацима Републичког завода за статистику, број музних крава у последњој деценији смањен је за 55.000, а у око 10.000 газдинстава производња млека је угашена.
У 2019. години било је више од милијарду и 500 хиљада литара млека годишње, а ове године за 255 милиона литара мање. То је дневно око 700.000 литара млека мање.