Кључање још није почело, али све више је оних који исказују незадовољство и траже, како истиче Павловић, да се одустане од политике која иде преко грбаче грађана. Тако је у Прагу недавно демонстрирало око 70.000 људи, а сличних окупљања било је и у Немачкој, Холандији, док су у Италији људи у знак протеста спаљивали рачуне за струју, која је све скупља.
„А тек је септембар. Шта ће бити почетком новембра или у децембру. Сасвим сигурно ова политика ће оборити квалитет живота грађана ЕУ, а привреде, пре свега највећих земаља, води у рецесију што ће додатно да драматизује и економски положај свих људи“, упозорава Павловић у емисији Свет са Спутњиком.
Шта чека Европу
Историчар Драгомир Анђелковић примећује да је велики број људи у Европи који покреће протесте суверенистички оријентисано, на линији одбране породичних вредности, па га зато не чуди што је чешки премијер Петар Фиала демонстранте назвао „проруским“. Русија, наиме, како истиче, не брани само себе у геополитичком и војно-политичком смислу, већ и те и такве вредности, придаје значај традицији а велики део грађана ЕУ исто мисли.
Павловић дотле сматра да је социјални и економски фактор снажан окидач за протесте: инфлација у ЕУ расте, а плате не прате инфлаторне стопе и долази до наглог сиромашења средњег слоја па ће он и постајати радикализованији због, како каже, потпуно нових економских односа у којима се налази и због апсолутне неосетљивости политичких елита.
„Политичке елите су толико одвојене од грађана, од стварних потреба и проблема до их то уопште не интересује”, оцењује Павловић а као пример наводи најаву да ће се у Швајцарској кажњавати новчано, али потенцијално и затвором они који грејање у кући дигну изнад 19 степени.
По мишљењу Анђелковића, у значајном делу европских елита постоји свест да нешто морају да ураде и да политика која се спроводи води у пропаст, али нису довољно храбре да се суоче са „закулисном евроатлантском структуром“. Павловић је такође скептичан да може доћи до отрежњења политичких елита.
“Мени се чини, говорим не о површинским елитама него о дубљим слојевима који доносе одлуке, да њима заправо рецесија и криза одговарају. Зато што само у великој друштвеној турбуленцији они могу да наметну своју „зелену агенду“ и своја вредносна одређења. А да би до те мере могао репресијом да то наметнеш друштву мора да буде нека врста ванредног стања. Њихове идеје су да ће они бити једини с предношћу у технологији и да ће финансијски уцењивати све друге државе да морају да узимају кредите од запада да би ту технологију куповали”, верује наш саговорник.
Зато, каже, елите намерно гурају кризу, да би људи били угрожени, да се боје, да буду сиромашнији како би онда оне могле да некако спроведу ту своју идеју апсолутне контроле али и кажњавања осталог света због непоштовања “зелене агенде” чиме би се успоставио механизам новог деценијског преливања богатства.
Опасни планови Европске комисије
Анђелковић у сличном кључу тумачи намеру Европске комисије да ограничи цену руског гаса, правећи историјску паралелу с оним што су у 19. веку радили Белгијанци у Конгу.
“То је чувена прича о геноциду над тамошњим становништвом где су Белгијанци врло јасно одредили минималне цене по којима се откупљује од локалног становништва све оно што то становништво може да понуди. И кажњавали су чак и белгијске трговце који су били спремни да плаћају по вишим ценама,” подсећа историчар, додајући да су такви планови бесмислени кад на другој страни имају Русију која је прворазредна нуклеарна сила, с вероватно најснажнијом копненом војском на свету и енергетски фактор у глобалним размерима.
“На Западу кажу да Русија има само неколико процената глобалног бруто домаћег производа. Али није исто да ли је бруто домаћи производ заснован на производњи играчака и балона или имате нешто без чега велики део света не може да функционише. Многи планови с којима се наступи на крају се обију се о главу ономе који их је правио. Запад исто тако има план. Али тај план наилази на зид. Јер мислили су искрено да ће Русију бацити на колена санкцијама, да ће им Русија пасту у корпу као зрела крушка. Те санкције на средњи рок свакако штете Русији али Руси неће доживети да буду у хладним становима, да немају бензин, неће остати без основних животних намирница”, наводи Анђелковић.
Бранко Павловић истиче да је идеја о ограничењу цене руског гаса веома опасна, јер отвара могућност да земље које се не сложе с тим могу бити уцењене од ЕУ да не добију друга средства. На питање може ли се онда руски гас заменити течним, овај експерт објашњава да тог гаса нема ни изблиза довољно у производњи, компликован је његов транспорт, нема довољно специјалних танкера, нити потребних постројења за отпремање и пријем. Уз то, како каже, његова цена је много виша од руског из гасовода.
Доливају бензин на ватру
Заговорници те идеје онда кажу да зато “треба поразити Русију по сваку цену”. У том светлу саговорници Спутњика тумаче и изјаву немачке министарке спољних послова Аналене Бербок да ће испунити обећање и Украјини помагати док год треба, ма шта о томе мислили “њени бирачи”.
“Политичари врло често ниподаштавају глас својих бирача до тачке док ти бирачи не постану опасни за њих. Немачка министарка лако може сада да прича о томе да је врло чврста у својим опредељењима док још нису стотине хиљада људи изашле на улице”, коментарише Анђелковић.
У време када нарастају суверенистичке снаге унутар Европске уније, надовезује се Павловић, они мисле да је сада за њих бити или не бити не само да некако убеде људе него рачунају да искористе ову кризу за максимално даље одузимање суверених овлашћења државама чланицама ЕУ:
„Пут којим иде Аналена Бербок је дефинитивно пут у провалију. Али њима је мало ових тензија. Они хоће да отворе читаву нову тучу са свим сувереним снагама унутар Европске уније тако да је тај начин размишљања да ти на једну ватру додаш још већу а на већу бензин. Они ту ватру подјарују мислећи да ће на крају изаћи као победници.”
Анђелковић додаје да на Западу, пошто не могу да кажу својим грађанима да је Русија тврд орах и да не могу лако да је поразе, иду толико далеко да пласирају приче да је Русија на граници пропасти:
„Ако пратите западне медије они се ових дана баве причама које су потпуне ирационалне. Када Русија буде поражена да Москва плати репарације. Или пак да се акценат стави на борбу против власти, обарање власти у самој Русији, Потпуно невероватно, они се баве нечим што је немогуће а баве се тиме да би лагали своје грађане. Што би се рекло, ово су политичке шарене лаже.”
Русија се, с друге стране, закључује Анђелковић, стално трудила да сваки сукоб решава компромисом, а на крају схватила да нема компромиса с неким ко хоће кавгу.