На питање да ли их је раст цена натерао да троше мање на основне намирнице, 20 одсто је одговорило да троши много мање, 51 одсто да троши мање, 25 одсто је навело да је осетило малу промену, док се код само четири одсто ситуација није променила, показало је истраживање.
Већина испитаника одговорила је да су им навике у потрошњи промењене због потребе да више плаћају енергију. Готово половина испитаника (47 одсто) оценила је да очекује тешку зиму, јер цене енергената настављају да расту, док је 20 одсто одговорило да можда неће моћи уопште да плаћа рачуне за енергију у долазећим месецима.
„Грчка економија и друштво, после година штедње, суочава се са новим таласом поскупљења и поновном проценом основних потреба, док стагнирајући приходи прете куповној моћи многих домаћинстава и друштвених група“, наводе аутори истраживања.
Они сугеришу да криза у вези са трошковима живота може бити решена једино владиним интервенцијама, као што су на пример повећање минималне зараде, смањење акциза на енергенте и храну и увођење пореза за екстра профит енергетских компанија.
Грчка влада већ субвенционише рачуне за енергију домаћинстава. Влада је саопштила да ће за ту намену потрошити скоро две милијарде долара, како би, између осталог, у потпуности покрила поскупљење за најсиромашнија домаћинства.
Међутим, у истраживању се наводи да субвенције можда неће бити довољне, будући да је инфлација близу највише у последње три деценије, пошто је прошлог месеца била 11,4 одсто, док су цене природног гаса порасле 261,3 одсто за годину дана, а цене струје 38,5 одсто, према подацима грчког статистичког завода, преноси РТ.