Реч је о вишегодишњем истраживању о потрошњи и политикама опорезивања дуванских производа у Србији и региону југоисточне Европе, а ову разлику директор Института Јован Зубовић за Танјуг објашњава тиме што у око две трећине домаћинстава у Србији нема пушача.
Према његовим речима, мере које су у земљи увођене у складу са препорукама Уједињених нација довеле су до тога да се преваленција пушења смањи са почетних 50 одсто, колико је износила 2000. године, на садашњих 37 процената.
Зубовић истиче да се када се говори о трошковима пушења, не мисли само на цене цигарета и резаног дувана, већ и на трошкове здравља односно лечења болести које настају као последица пушења.
„Постоје и индиректни трошкови који се испољавају кроз повећано одсуство са посла због болести, затим продужења пауза да би људи пушили напољу, пошто је пушење на радном месту забрањено. Прелиминарни резултати нашег истраживања, које ћемо објавити ове године, указују да је просечан радни век пушача краћи за седам година од непушача“, каже Зубовић.
Како је указао, издвајање за пушење у домаћинствима са пушачима негативно одражава на издвајање за храну, одевање а нарочито образовање.
„То мање издвајање не значи да људи мање једу, него купују храну лошијег квалитета, као и одећу, а најопасније је смањење улагања у образовање јер је то улагање у будућност пре свега за младе па ће средства која се данас не уложе касније резултовати мањим приходима тој деци“, објашњава Зубовић.
За разлику од хране, одевања и образовања, пушење повећава неке друге трошкове, пре свега за алкохол и боравак у ресторанима и кафићима, јер они иду уз пушење.
Поскупљење — најефикаснија мера
Истраживања ИЕН су показала и да поскупљење цигарета за резултат има смањење броја попушених цигарета.
„Повећање цене цигарета за 10 одсто резултује смањењем броја попушених цигарета за 6,7 процената. Статистички је доказано да је цена цигарета најефикаснија мера за смањење пушења“, рекао је Зубовић.
Додаје да се то посебно односи на грађане са најнижим примањима, јер ако цигарете поскупе за 10 одсто, број попушених цигарета у тој популацији се смањи за више од 11 процената, док смањење код грађана са највишим приходима износи само око 2,5 до три одсто.
Указује и да су цене цигарета у Србији међу најнижим у Европи и да је једина земља где су цене озбиљно ниже него у Србији Северна Македонија, а ако се поредимо са Европском унијом наше цене цигарета су сличне једино онима у Бугарској.
Дуван на илегалном тржишту
Занимљиви су и резултати истраживања рађеног 2019. године о илегалном тржишту цигарета и резаног дувана у Србији. Они показују да је код цигарета илегално тржиште веома мало, испод три одсто док се више од 90 одсто резаног дувана прода на илегалном тржишту.
„Ово показује да је држава успела да се избори са илегалним тржиштем цигарета али не и са овим другим, што је временом довело до тога да се број људи који користе резани дуван значајно повећао. Њих је пре десетак година било мање од два одсто а сада их је више од шест процената, док осталих 31 одсто пушача конзумира цигарете“, навео је Зубовић.
Истраживање се бавило и политикама опорезивања дуванских производа у Србији и југоисточној Европи, а политика опорезивања код нас је, према речима Зубовића, регулисана законом о акцизама којим је уведен концепт акцизног календара који предвиђа стопу повећања акциза на петогодишњи период.
„Акцизе се повећавају по динамици од 1,5 динара на сваких шест месеци, а у пракси се цене цигарета повећавају на сваких шест месеци за 10 динара. Када се цена повећа за 10 динара, шест динара иде на пореза и акцизе а четири динара произвођачу“, каже Зубовић.
Додаје да зато није исправно рећи да је повећање цена искључиво последица акциза, јер 40 одсто тог повећања иде произвођачима.