Након 10 година истраживања, научници су створили синтетички ембрион миша, без семене течности или јајних ћелија, који је почео да формира органе, према студији објављеној у часопису Нејчер, а преносе медији широм света.
Све што је било потребно су биле матичне ћелије. Матичне ћелије су неспецијализоване ћелије којима се може манипулисати да постану зреле ћелије са посебним функцијама.
„Наш модел мишјег ембриона не само да развија мозак, већ и срце које куца, све компоненте које сачињавају тело“, рекла је главна ауторка студије Магдалена Зерника-Гетс, професорка развоја сисара и биологије матичних ћелија на Универзитету у Кембриџу, у Великој Британији, преноси Си Ен Ен.
Она је истакла да је невероватно да су стигли тако далеко, додајући да је то био њихов сан и главни фокус њиховог рада читаву деценију.
„Рад је узбудљив напредак и бави се изазовом са којим се научници суочавају проучавајући ембрионе сисара у материци“, рекла је Мариан Бронер, професорка биологије на Калифорнијском институту за технологију у Пасадени, која није била укључена у студију.
Она је додала да се такви ембриони развијају изван мајке и због тога могу лако да се визуализују кроз критичне развојне фазе којима је раније било тешко приступити.
Гледајући ембрионе у лабораторији уместо у материци, научници су добили бољи увид у процес како би сазнали зашто неке трудноће могу пропасти и како то спречити, додала је Зерника-Гетс.
„За сада, истраживачи су могли да прате само око осам дана развоја синтетичких ембриона миша, али се процес побољшава и они већ много уче“, рекао је аутор студије Ђанлука Амадеи, истраживач на Универзитету у Кембриџу.
Истраживање се не односи на људе и „треба да постоји висок степен побољшања да би ово било заиста корисно“, рекао је Беноа Бруно, директор и виши истраживач на Гледстоуновом институту за кардиоваскуларне болести, који није био укључен у студију.
Употреба у будућности
„Процес се може одмах користити за тестирање нових лекова“, рекла је Зерника-Гетс.
Она је додала да би дугорочно, како научници прелазе са синтетичких ембриона миша на модел људског ембриона, то би могло да помогне у изградњи синтетичких органа за људе којима је потребна трансплантација.
„Овај рад видим као први пример рада ове врсте“, рекао је аутор студије Дејвид Гловер, професор биологије и биолошког инжењерства на Калтеху.
Пре него што се пређе на људске синтетичке ембрионе, потребно је обратити пажњу на етичка и правна питања, додала је је Зерника-Гетс.
А имајући у виду разлике у сложености између мишјих и људских ембриона, могле би да прођу деценије пре него што истраживачи буду у стању да ураде сличан процес за људске моделе, рекла је Бронер.
У међувремену, информације добијене од мишјих модела могле би да помогну у „исправљању оштећених ткива и органа“, закључила је Зерника-Гетс.