„То је процентуално повећање од 14,3 одсто, дакле највеће повећање минималне зараде икада и овде смо покушали да балансирамо два захтева: с једне стране захтев синдиката за много веће повећање минималне зараде, а са друге стране захтев послодаваца да у ситуацији када све више расте цена инпута, енергената, али и неизвесности на тржишту покушамо да сачувамо радна места“, рекао је Мали, преноси портал Б92.
Он је подсетио да је 2012. године минимална зарада била 15.700 динара.
„Након прве фазе фискалне консолидације, дакле 2017. године, па до данас, минимална зарада ће се повећати 90,1 одсто. Од 2012. до данас повећање је 2,5 пута. Из године у годину смо ишли ка материјалном повећању минималне цене рада, много већем него што је била стопа инфлације, а исти принцип примењујемо и сада. Наиме, просечна стопа инфлације ове године пројектована је на 11,5 одсто, наредне године 8,7 одсто, тако да са те стране ово повећање минималне зараде умногоме или донекле бар покрива повећање стопе инфлације ове две године“, рекао је Мали.
Он је рекао да повећање минималне зараде од 14,3 одсто повећава трошак послодаваца свих у Србији – и државе и приватних послодаваца за укупно 41 милијарду динара.
„Дакле, 350 милиона евра годишње. Ово ће довести до повећања трошкова пословања. Управо имајући то у виду опет је држава преузела терет овог повећања минималне зараде на себе и донела одлуку да се додатно растерете зараде на терет послодавца, дакле да наставимо са оним трендом смањења оптерећења на зараде с којим смо почели 2017. године. Од 1. јануара 2023. године ићи ћемо са повећањем неопорезивог дела дохотка са 19.300 динара на 20.712 динара и такође ћемо умањити доприносе за ПИО фонд на терет послодавца за један процентни поен. На такав начин ћемо у потпуности да анулирамо повећање које доноси минимална зарада како бисмо избегли било какву могућност отпуштања у Србији услед повећања плата, а имајући у виду огромну кризу са којом се цео свет тренутно суочава“, рекао је Мали.
Мали је навео да је укупно растерећење зарада у последњих пет година дошло на 60 одсто.
„Чинимо привреду конкурентнијом, наше окружење атрактивнијим, али са друге стране стимулишемо и мотивишемо послодавце не само да не отпуштају раднике, него и да запошљавају нове. Нама је стопа незапослености 8,9 одсто, показују подаци од пре неки дан. Историјски најнижа стопа незапослености у Србији. Раст БДП-а у првом кварталу је 4,4 одсто, а у другом 3,9 одсто. Јавни дуг је на нивоу од 54,7 одсто. У првих осам месеци ове године 2,6 милијарди евра страних директних инвестиција. Дакле, веома је важно да све што радимо сагледамо у оквиру једне шире слике, а та шира слика зове се макроекономска стабилност у Србији коју ћемо одржати само на основу овако балансираних одлука. Опет кажем, држава је највећи терет преузела на себе“, истакао је Мали.
Осим повећања минималне цене рада, држава ће, подсетио је министар финансија, од 1. новембра повећати пензије за девет одсто, од 1. јануара додатно 12,1 одсто.
Такође, очекује нас и повећање плата у јавном сектору у износу од 12,5 одсто.
„Након повећања минималне зараде и плата у јавном сектору, ми очекујемо да ће просечна плата у 2023. години износити 706 евра, дакле идемо већ на просечну плату од преко 700 евра. То значи да ћемо до децембра наредне године већ имати просечну плату од 715-720 евра, у потпуности идемо у корак са планом да до краја 2025. године просечна плата буде 1.000 евра, а просечна пензија око 420-450 евра. Зато идемо, упркос овој кризи, са оваквим пакетом мера које имају за циљ да заштите грађане Србије, а с друге стране да побољшају и њихов животни стандард“, рекао је Мали.