Овако позадину оружаних инцидената и комешања на постсовјетском простору као и могуће импликације, коментарише Александар Гајић из Института за европске студије.
Сукоб Таџикистана и Киргизије можда би могао да се посматра као изоловани конфликт да није букнуо само неколико дана након отворене размене ватре између Азербејџана и Јерменије, и неколико месеци након покушаја отварања ратног конфликта на територији Придњестровља.
Интернационализација сукоба
Да је по среди интернационализација конфликта са Русијом, на шта је међу првима скренуо пажњу бивши министар државне безбедности ДНР Андреј Пинчук, наш саговорник не сумња.
„Јасно је да Запад покушава да ангажују Русију на начин да она војно развуче своје снаге и капацитете. Русија, идеја је, треба да се осети угрожено са свих страна и да на неки начин не само изврши дистракцију или померање пажње већ и да упадне у стање конфузије. Последично, то код њених савезника треба да створи уверење да ОДКБ и Евроазијска унија нису кров под којим они могу да се осете безбедно“.
Запад ствара хаотичну ситуацију
Постсовјетски простор има читав низ конфликтних регија зато што су, објашњава наш саговорник, границе, наслеђене од социјалистичких република СССР, биле направљене арбитражно, без поштовања етничких и географских датости. Остао је читав низ спорова јер је велики број мањина остао са друге стране границе али ту постоје и историјске и културне претензије.
„То је оставило простор за могућност избијања читавог низа сукоба али су они, мање или више, били санирани деловањем РФ, а негде, као у Средњој Азији, деловањем РФ и Кине. У овом тренутку Запад хушка једну страну на другу, користећи постојеће противуречности не би ли створио једну крајње хаотичну ситуацију где би Русија требало истовремено да гаси три, четири или пет пожара на простору бившег СССР“
Агенти утицаја и незванични канали
Паљење ових жаришних тачака има за циљ скретање пажње Русије са активности украјинске војске на простору Донбаса, Херсонске и Запорошке области, али, указује Гајић, и стварање слике да Русија није у стању да нагло одмрзнуте конфликте стави под контролу и пацификује их, као што је то могла до сукоба у Украјини.
„Мислим да се само у том кључу могу посматрати нагла паљења тих жаришта, очигледно преко агената утицаја, дипломатије и разних незваничних канала. Осим односа између Јерменије и Азербејџана, односно проблема Нагорно Карабаха, ту је и проблем Јужне Осетије, Абхазије и Грузије, а затим и унутрашњи политички сукоби у Узбекистану.
Неуралгичне тачке-од Казахстана до Гагаузије
У Казахстану су у децембру пропали покушаји да се направе грађански немири, али у Узбекистану, сматра, постоји могућност да букну немири због поларизације друштва, а такође је могуће и и преливање сукоба из Авганистана на Таџикистан.
„То су кључне тачке, али не треба изоставити Молдавију, затим Гагаузију која је аутономна област, и Придњестровље које је де факто отцепљено од Молдавије. То су све неуралгичне тачке где се може без великих напора одмрзнути конфликт. Питање је само до ког нивоа“.
Пожар би могао да запали и НАТО чланице
Русија је, каже Гајић, спремно одговарала на изазове, па је, подсећа, у Казахстану оштром реакцијом покушај дестабилизације земље врло брзо био заустављен, као и сукоб између Јерменије и Азербејџана 2020. У Таџикистану, пак, Русија има тридесет и нешто година једну целу дивизију, па, уверен је Гајић, уколико постоје добри и правовремени подаци обавештајне природе, могуће је безбедносно ставити све под контролу и у оквире који дозвољавају дипломатско деловање, преговарање и пацификацију.
На питање да ли би план могао да се отме контроли, па уместо увлачења у ратни конфликт неколико држава на постсовјетском простору ова акција резултира уласком НАТО у рат, Гајић каже да је то могуће, посебно када је реч о оним чланицама НАТО које се додирују са просторима где се налазе конфликтне зоне.