„Све принципијелне процене дрских покушаја ЕУ да се умеша у наше трилатералне односе са Бакуом и Јереваном већ су изнели (шеф руске дипломатије) Сергеј Лавров и портпарол руског Министарства иностраних послова Марија Захарова. Интересантно је да се активизација Брисела поводом Јужног Кавказа десила у позадини санкционе кампање коју је Запад покренуо против Русије и прекида заједничког рада Минске групе ОЕБС“, изјавио је Гончар.
Према његовим речима, у Европској унији „чак и не крију да је главни циљ да се Русија истисне из Закавказја“.
„То су геополитичке игре са нултим резултатом у којима ми не учествујемо. Ми се свакодневно бавимо практичним радом, који се ослања на директну комуникацију наших лидера и министара иностраних послова, историјску блискост наших земаља, узајамну испреплетаност интереса и оријентисан је на изградњу безбедније и просперитетније будућности у нашем заједничком региону“, истакао је он.
Нагорно-Карабах је међународно признат као део Азербејџана, али га контролошу етнички Јермени. После распада Совејтског Савеза, регион је гласао за припајање Јерменији, изазавши рат који је обустављен примирјем 1994. године. Тензије и даље трају, а 2020. године дошло је до 44-дневног рата око спорног региона, који је окончан прекидом ватре уз посредовање Русије и којим су се руске мировне снаге распоредиле у Нагорно-Карабаху. Овај међуетнички сукоб политиколози називају „замрзнутим“.
У ноћи дванаестог септембра дошло је до новог заоштравања ситуације на граници Јерменије и Азербејџана: Јереван је саопштио да је азербејџанска војска гађала територију Јерменије уз примену артиљерије и беспилотних летелица. Саопштено је да има мртвих и рањених. Са друге стране, Баку је оптужио Јерменију за напад на азербејџанску војску на граници.
Према саопштењу Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ) на синоћном ванредном састанку одлучено је да се у Јерменију пошаље мисија на челу са генералним секретаром организације Станиславом Засем која ће дати процену ситуације.