Древни град Перперикон налази се у источним Родопима на око 20 км од града Крџалија.
Ово древно место је добило култни значај већ у 5-4. миленијуму пре нове ере, који археолози повезују са обожавањем Сунца. Међутим, главни налази са овог споменика потичу из каснијих времена: 2. миленијум пре нове ере – 1. миленијум нове ере.
Име Перперикон потиче од старогрчке речи Hiperperakion што значи „веома велика ватра“. Исто име носио је и златник са високим садржајем племенитог метала из 11. века у Византији. Историчари верују да постоји права веза између новчића и Перперикона, јер је у близини стенског комплекса било доста налазишта злата.
Откриће паганског светилишта
На само десетак метара од чувене дворане са великим олтаром (наводно светилиште бога Диониса), научници су открили рушевине још једног храма.
Успели су да пронађу фрагменте зидова, од којих неки достижу висину од скоро три метра, као и олтар за приношење жртава. Према научницима, ово паганско светилиште је функционисало све до ширења хришћанства почетком 5. века, преноси „Булгариjан њуз ејџенси“.
Према речима археолога Николаја Овчарова из Националног археолошког института и музеја у Софији, који води ископавање Перперикона, „неки делови зидова откривеног храма достижу висину од скоро три метра”. Ово чини налаз једном од најбоље очуваних грађевина античког града. Истраживачи су ископали источни део монументалне структуре и пронашли олтар.
Истражено подручје потиче и из паганских времена, па све до почетка хришћанства. У стара времена овде се практиковало приношење жртава. Посебно на то указује облик олтара са рупом за испуштање крви закланих животиња.
После прихватања хришћанства почетком 5. века, ово паганско светилиште је, као и остали пагански храмови, затрпано земљом. Онда је претворено у магацин за складиштење глинених посуда са житом, пише портал „Све о археологији“.
Историја Перперикона
Досадања археолошка истраживања открила су акропољ, зид тврђаве саграђен у другој половини 3. века пре нове ере. Тада су ове земље биле под влашћу Римљана. Међутим, десетине соба уклесаних у стене привлаче више пажње. Најпознатија од њих је палата-светилиште у којој је 2004. откривен велики олтар.
Древни људи су овде успоставили прво уточиште и почели да остављају посуде за храну боговима. Ови верски обреди настављени су кроз цело бронзано доба (3-2. миленијум пре нове ере). Софистицираност металних алата омогућила је сечење тврдог камена. Тада је изграђена овална сала са огромним кружним олтаром у центру. Тамо су свештеници вршили своје свете обреде уз вино и ватру. Ове верске праксе биле су типичне за Дионисов храм (3-4. век), који је дуго био тражен на планини Родопи.
Најновија археолошка истраживања јасно показују да се храм налазио управо у Перперикону. Према предањима, из олтара овог храма настала су два кључна пророчанства, пише „Булгарија травел“. Прво је предвиђало велико освајање и славу Александра Македонског. Друго, настало неколико векова касније, предодредило је моћ и снагу првом римском цару – Гају Јулију Цезару Августу.
У последњем миленијуму старе ере и првим вековима нове, стене су нарасле и постале град са утврђеним зидинама, палатама и предграђима. Град је вероватно био краљевска резиденција тркачког племена Беси. Касније су Римљани донели у Перперикон свој луксуз и префињеност, а Готи су уништили и спалили Перперикон 378. године.
Почетком 5. века нове ере, камени град је постао епископски центар након што су људи у Родопима прихватили хришћанство. У периоду од 7-14. века Перперикон је цветао као регионални центар. Много пута су се за ове земље борили Бугари и Византинци. Крајем 14. века Турци Османлије су освојили и разорили тврђаву чије су рушевине полако тонуле у заборав.