Али, непуних месец дана касније, Јокић, Адетокумбо и Дончић су отишли кући празних руку, а Скариоло већ има сребро. И напашће злато против Француске.
Дошао је на Европско првенство са вероватно, гледајући папир, најслабијом екипом коју је до сада водио и поново је ушао у финале.
Очигледно испод уредно зализане косе сто чуда чучи. И много знања између два уха.
А чучи и много искуства: Сребро на Олимпијским играма у Лондону (2012) и бронза у Рио де Жанеиру (2016), злато на Светском првенству у Кини (2019), три злата на Европским првенствима (2009, 2011, 2015) и једна бронза (2017). Сада је још једна медаља у џепу.
У овом невероватном успеху Шпаније стоји додуше и једна фуснота.
До финала је Фурију водио играч који је изазвао много контроверзи – први натурализовани Американац у шпанском дресу, Лоренцо Браун.
Довољно је рећи да је Немцима убацио 29 поена...
„Енергија је била сјајна, осећао сам се сјајно, цијели тим је играо одлично. Било је потребно много карактера да се ово добије. Посебне заслуге иду Алберту Дијасу који је одиграо страшну одбрану на Шредеру у завршници. Наша одбрана је била одлична на крају и успела је да заустави немачки напад", казао је Браун.
А, Скариоло је после утакмице похвалио баш Брауна.
„Лоренцо је доказ колико један играч може да направи разлику, иако је нов. Научио је да да игра наш систем, саживео се са екипом, створио одличну хемију и атмосферу у свлачионици. Из дана у дан је растао и схватао шта је овој екипи потребно“, јасан је селектор Шпаније.
Док су очи кошаркашких заљубљеника пред првенство биле упрте у највеће НБА звезде, Скариоло је градио хемију свог тима и намерно прихватио улогу аутсајдера. Што објективно и јесте био. Радио је из сенке, добио је релативно лагану групу и миц по миц стварао шампионски амбијент.
Полако је почео да му се отвара и жреб, а када су Шпанци добили Литванце постало је јасно да са њима нема шале, ма у ком саставу дошли.
Наравно, кључна реч је систем. А он постоји већ дуго. Тако да који год играчи играли, знају како то да раде и шта се од њих тражи. Постоји победнички ДНК, што је такође важна цигла у градњи овог успеха.
Скариоло јесте Италијан, било би још лепше да је ове успехе направио са репрезентацијом своје земље, али је у Шпанији постао легенда. Водио је Шпанце од 2009. до 2012. године, потом направио паузу од три године, Фурија видела да не може без Серђа, вратила га 2015. и од тад се злата и успеси само нижу. Чак је Скариоло и у клубу направио успех у сезони за нама где је увео Виртус из Болоње у Евролигу освојивши Еврокуп.Чак је са Торонтом 2019. године био шампион НБА лиге, али као помоћни тренер.
Скариоло зна кошарку.
Зато се и није претерано радовао када је увео Шпанце у ово ново финале. Једноставно, навикао се човек на успехе.
Противницима није лако када виде „зализану косу“ прекопута.
Већ сада можемо да кажемо да ће у историји остати упамћен као један од најбољих тренера које је Стари континент имао.