Приликом посматрања Млечног пута и оближњих галаксија, астрономи су уочили многобројне доказе о експлозијама звезда. Међутим, оно што је јако тешко утврдити јесте када су се ови догађаји и десили.
Ипак, тим научника из НАСА је уз помоћ телескопа успео да пронађе довољно трагова који су им омогућили да "врате време уназад" и открију када се то десило белом патуљку чији остаци су данас удаљени 160.000 светлосних година од Земље.
Остатак супернове који носи име SNR 0519-69.0, представља део белог патуљка који је у једном тренутку експлодирао након што је достигао своју критичну масу било увлачењем материје из звезде која га је пратила или спајањем са истим небеским телом.
Шта год да је било у питању, његови остаци су сада за потребе студије - који се налазе у Великом Магелановом облаку, проучавани из НАСА опсерваторије Чандра и на основу оптичких података са свемирског телескопа Хабл.
Истраживачи су на основу снимака прво направили композитну слику - са ниском, средњом и високом енергијом приказаном зеленом, плавом и љубичастом бојом. Док су површину распростирања означили црвеном бојом, а звезде у близини белом. Након тога су ове податке комбиновали са снимцима НАСА свемирског телескопа Спицер - који није више у употреби - како би утврдили када је звезда експлодирала и сазнали више о окружењу у коме је настала.
Детаљном анализом мерења брзине таласа експлозије је утврђено да је горња граница кретања била око девет милиона километара на сат, али и да је део таласа ударио у густи гас око остатака што је довело до његовог успоравања.
Након поређења свих доступних података, закључак је да је светлост стигла до Земље пре око 670 година или другачије речено за време владавине цара Душана, врхунца династије Минг и Стогодишњег рата који су водили Енглеска и Француска у том тренутку.
Овај рад је, како пише „Национална географија,објављен у часопису „The Astrophisical Journal“.