Помало изненађујуће, Ернангомес је добио награду, а по свему судећи то је било компромисно решење да стварни најбољи играч турнира не би добио признање.
Ради се о Лоренцу Брауну, америчком кошаркашу који је непосредно пре такмичења постао Шпанац, а давање награде таквом играчу био би велики шамар европској кошарци.
Због тога – трули компромис.
Гледајући целокупан допринос, Браун је био најбољи играч Шпаније, дао је 29 поена у полуфиналу, доприносио и у асистенцијама и да није Американац вероватно би и био проглашен за најбољег.
Овако, уследило је неко средње решење.
Пре Ернангомеса овакво признање примао је Пау Гасол два пута, а једном га је добио Хуан Карлос Наваро.