Шпанија је напала Француску од самог почетка како је било и очекивано, кроз пик ен рол где су желели да нападну Рудија Гобера. То су у првих неколико напада чинили на „празној“ страни како би смањили утицај стране помоћи Француске.
Детаљ са утакмице
© Фото : РТС Скриншот
Француска је желела такође да нападне у пик ен ролу - Вилија Еранангомеса, међутим Шпанија је на то одговорила агресивним искакањем на Фурнијеу и Ертелу.
Детаљ са утакмице
© Фото : РТС Скриншот
Тиме су натерали најбоље бекове Француске да се „решавају“ лопте и да у шорт ролу (кратко отварање ка кошу) предност тражи Руди Гобер, коме то баш и није природно.
Детаљ са утакмице
© Фото : РТС Скриншот
Почетком друге четвртине смо видели судар две зонске одбране: шпански „бокс плус 1“ (четири дефанзивца у зони и „фластер“ на Томасу Ертелу) и француску 2-3 зону. Шпанија је одбраном успела да натера два пута Француску да јој истекне време напада за шут, док је Хуанчо Ернангомес убацио две тројке заредом и тако натерао ривала да изађе из зоне и врати се у нормалну одбрану.
Шпанија је у другој четвртини променила чак три врсте одбране: већ споменути „бокс плус 1“, човек на човека као и зону 3-2. Скариоло је непрекидно комбиновао одбране и тиме није дозвољавао противнику да се адаптира на један дефанзиван систем.
Ели Окобо је имао знатно већу минутажу него у претходним утакмица због шпанске одбране. Као што сам и рекао, на Ертелу и Фурнијеу су били изузетно агресивни док су остале бекове Француске бранили много конзервативније и допуштали им нормалну пик ен рол игру. Француска у ростеру нема превелики број спољних играча који добро играју пик, па је самим тим избор пао на Окоба, најбољег од преосталих.
Француска је на почетку другог полувремена одговорила идејом на одбрану Шпаније. Уместо Гобера, Јабуселе је долазио у блок Фурнијеу или Ертелу и онда је он постајао тај који је доносио решења из шорт рола.
Детаљ са утакмице
© Фото : РТС Скриншот
И на другој страни терена, Француска је знатно повећала ниво агресивности на спољну линију Шпаније. Нису више бекови Шпаније тако лако улазили у кретње и ситуације које желе.
Француска је пришла на на 49:46 и Серђо Скариоло је затражио тајм-аут. Деловало је да нас чека потпуни повратак Француске у утакмицу, међутим, Скариоло је повукао кључни потез као и у мечу са Немачком у полуфиналу. Тада је при резултату 77:70 за Немачку на седам минута до краја, после Шрудеровог 30-ог поена, стао у већ поменуту „бокс плус 1“ одбрану (фластер на Шрудеру, плус четири играча у зони). Немачка је потпуно изгубила идеју у нападу без свог плејмејкера који је био одсечен, Шпанија је направила серију 20:3, Шрудер није постизао ниједан поен до краја утакмице и Шпанија је на тај начин добила утакмицу.
Сада је то било на Ертелу. Француска је ушла у проблем са организацијом игре и Шпанија је серијом 9:0 поново отишла на двоцифрену предност и тако вратила контролу над утакмицом.
Детаљ са утакмице
© Фото : РТС Скриншот
Шпанија је наставила да комбинује дефанзивне шеме и треба истаћи важност Усмана Гарубе у таквим врстама одбране. Својим физичким предиспозицијама и способношћу да заштити обруч успевао је да покрије и затвори неке пропусте који морају да постоје у таквим ситуацијама.
Једноставно, Француска није нашла током меча константан начин да кажњава одбрану Шпаније. Шпанија је све време имала идеју да склони лопту из руку најбољих бекова Француске и да их решењима победе неки други играчи.
На крају, уз неколико расположених појединаца у нападу, план Шпаније је потпуно успео.
Када се погледа статистика меча, Шпанија је скакачки одговорила Француској (27:28 за Французе у том сегменту) што су многи видели као предност Француза јер су надскакали све екипе у елиминационој фази. Шпанци су натерали противника на 19 изгубљених лопти, док су они имали само девет, уз изванредан шут за три поена (15/31).
Шпанија је поново и заслужено шампион Европе. После нешто лакше уводне групе, победили су три екипе из такозване „групе смрти“ (Литванија, Немачка и Француска).
Имали су осовину у тандему Браун - Вили Ернангомес и на то је у свакој утакмици искакао неко други учинком из система и хијерархије који су сјајно постављени. Лидер екипе је био искусни Руди Фернандез, прави мотор Алберто Дијас, а са клупе предвођени једним од најбољих тренера свих времена на великим такмичењима – Серђом Скариолом (осма медаља).
Висок интензитет игре, агресивна одбрана, комбиноване дефанзивне шеме и јасна подела улога у нападу је нешто по чему је Скариолова Шпанија већ дуго препознатљива и поново је донела резултат.
Мени је било велико задовољство током читавог првенства да пишем своје утиске са првенства за наше читаоце. Потрудио сам се да из детаљнијег тактичког угла приближим шта екипе и играчи на првенству желе да раде и на који начин.
Велико хвала уредничком тиму Спутњика на указаном поверењу и прилици.
До неких нових дружења!