Европа је успела да прилично попуни подземна складишта гаса (85 одсто до средине септембра) на рачун увећавања испорука од алтернативних добављача и смањења потрошње гаса у индустрији, наводи се у истраживању. Међутим, Европа као и раније није успела да реши проблем своје зависности од руског гаса.
„Како би се обезбедиле потребе за гасом до краја 2022. године, европске земље би требало да сачувају испоруке гаса из Русије или да смање његову употребу за додатних 7-12 милијарди кубних метара, што је могуће само при потпуном или делимичном заустављању неких индустрија. Данас је у Европи већ заустављено 70 одсто капацитета који производе азотна ђубрива, производња алуминијума је смањена за 25 одсто, топљење челика је смањено за пет одсто, а како очекују аутори студије, овај процес ће се највероватније наставити и у случају да зима буде блага“, прогнозирају експерти.
Дефицит гаса у ЕУ током грејне сезоне 2022-2023. године ће у европским земљама износити најмање десет милијарди кубних метара чак и у случају благе зиме.
Извозници течног природног гаса из САД не могу довољно брзо да увећају испоруке, како би спречили недостатак гаса у ЕУ током зиме, док је испорука гаса из Русије у Европу логистички отежана, пре свега техничким ограничењима по пријему течног природног гаса, јер многи терминали нису повезани са мрежом гасовода.
У случају да се додатно обнови потражња за течним гасом у Кини, наступиће хладна или дуга зима, настаће хаварије и кварови у ланцима снабдевања, ситуација ће се погоршати и дефицит гаса може да порасте до 20-30 милијарди кубних метара.
Штета за економију и становништво
„Одустајање од руског гаса ће током 2023. године значити дефицит за европске земље у износу 40-60 милијарди кубних метара гаса чак и ако се сачува тренутни темпо уштеде током целе 2023. године у износу од 60 милијарди кубних метара. То се може упоредити са годишњом потрошњом гаса у Француској и Пољској заједно или са целокупном годишњом потрошњом гаса у индустријама као што су производња ђубрива, петрохемија, црна и обојена металургија и све гране машинства. Заустављање тих грана ће утицат и на остале повезане гране, од сеоских домаћинстава до грана које пружају услуге. То значи да за Европу нема конфорног пута како би се одрекли руског гаса у наредним годинама, само на уштрб грађана и економије“, наводи партнер компаније „Јаков и партнери“ Елена Кузњецова.
Напори Европе да се увелича увоз течног природног гаса ће дати прве резултате средином или крајем 2023. године, али ће и даље бити актуелан проблем његове испоруке, с обзиром на то да произвођачи немају слободне капацитете, закључује се у истраживању.