Тај састанак би требало да пружи нови, снажни сигнал посвећености ЕУ Западном Балкану, уз поруку земљама региона да искористе новонастали политички амбијент у Европи, како би унапредили процес приступања и решавања отворених питања у региону, наводе извори.
Иако консултације још увек трају, у европским дипломатским круговима оцењују да Србија нема изгледа да буде домаћин овог састанка на највишем нивоу, пре свега због неусклађености Београда са спољном политиком ЕУ, па ће самит "највероватније бити одржан у Албанији или Северној Македонији", пише РТС.
У Бриселу оцењују да је сукоб у Украјини ојачао свест у Европи о важности политике проширења за стабилност континента, о чему говори и демонстрирана спремност да се убрзано напредује у разговорима са Украјином и другим земљама које до недавно уопште нису биле део процеса.
"Важно је да земље Западног Балкана не остану по страни и тако пропусте моментум за бржи напредак", наводе дипломатски извори и оцењују да ће се у наредним месецима тражити начини за конкретне помаке у питањима као што су почетак преговора са Северном Македонијом, конкретнији напредак у дијалогу Београда и Приштине, статус кандидата за БиХ и приштински захтев за визну либерализацију.