Рат је за оружје најбоља реклама. То је, како се оцењује, показао и прошлогодишњи рат Азербејџана и Јерменије. Азери су у Нагорно-Карабаху победили, тумачи се, и због турских борбених дронова „бајрактар ТБ2“.
Од тада, интересовање за набавку те беспилотне летелице расте и на Истоку и на Западу.
„Дронови „бајрактар“ турске производње су средња категорија борбених беспилотних летелица, које лете до висина од 6.000 метара, циљеви преко хоризонта, око 18 километара, нешто што то оружје сврстава у категорију оружја да га ви не видите, а оно дејствује по вама“, каже Петар Војиновић, уредник ваздухопловног портала „Танго сикс“.
Према његовим речима, то није у потпуности турски производ, али део електронике, где се врши обележавање циљева, мотор и још неки други системи су турски.
У наоружање турских снага, „бајрактар“ је ушао 2014. У ваздуху може да проведе до 27 сати, радијус лета му је до 300 километара. Произведено је више од 300 комада, који су у поседу петнаестак земаља. Један од разлога јесте нижа цена у односу на конкуренцију, сматрају упућени.
„Земља која озбиљно размишља да успостави слојевит систем ПВО може да их уништава, али су евидентно донеле превагу на ратиштима зато што су тихе, тешко се откривају, имају добра убојна средства, вођене пројектиле противоклопне, наносе велику штету и што је најопасније нарушавају морал противничке војске“, каже Бошко Зорић, пуковник у пензији, са Института за националну и међународну безбедност.
Турска беспилотна летелица Bayraktar TB2
© AFP 2023 / Birol Bebek
Обучени за руковање
Док се очекује да, према најавама, Војска Србије ускоро у своје наоружање уведе домаћи борбени дрон „пегаз“, већ је увела беспилотне летелице кинеске производње ЦХ-92А.
„'Бајрактар' Војсци Србије може да донесе корак изнад тренутних борбених беспилотних летелица које су купљене у Кини. Војска Србије добија веће борбене способности, али и даље је тек формирала ескадрилу у Краљеву која користи те летелице, вежба борбену употребу, која није само борбена, него извиђање, коректура артиљеријске ватре“, каже Војиновић.
Иако се све армије света суочавају са мањком пилота за авионе па и Србија, то, сматра бивши пуковник Војске, није случај и са оператерима – наша земља може да обезбеди довољан број обучених људи за руковање овим беспилотним системом.
„Ја мислим да ми имамо капацитета, с обзиром на бројност наших пилота, расположиву технику коју тренутно имамо. Мислим да имамо довољно људи који се могу оспособити за вођење тих беспилотних летелица“, каже Зорић.
Шест летелица и две земаљске станице за навођење чине један комплет. Прошлогодишња цена је 67 милиона евра, кажу упућени и процењују да ако Србија планира да уложи неколико стотина милиона евра, могло би се набавити 18 или 24 „бајрактара“, пренео је РТС.