РЕГИОН

Лекић: Ђукановић кршио Устав, смета му независно Тужилаштво

Лидер Демоса Миодраг Лекић изјавио је да предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у овом тренутку има своје циљеве и да га „не занима општи интерес излажења из кризе“. Лекић је то рекао за „ТВ Вијести“, истичући да је један од циљева да се анулира резултат од прије двије године на парламентарним изборима.
Sputnik
„Да се креће нешто изнова у некаквом нестабилном систему, гдје би он био арбитар, закључио је Лекић и додао да је циљ Ђукановића да испослује промјене у Тужилаштву јер се боји да ће имати проблема ако оно буде независно.
Лекић је вечерас неколико пута саопштио да је Мило Ђукановић више пута прекршио Устав, и када му је изговор био да њему не да мандат за састав нове владе, али и прије двије године када је „фамозним“ законом желио да направи своју цркву.
Он је навео да је стицајем околности кандидат за мандатара и да му је то створило велику одговорност.
„Закључио сам да немам право да од овога одустајем. Мислим да је предсједник државе заобишао процедуре и они очигледно имају неку мотивацију, презентовао се као човјек једне стране, својих група“, рекао је Лекић.
Истакао је да се већина од прије двије године, може обновити.
„Сада се и обнавља уз све порођајне муке. Отворен је простор за рехабилитацију пораженог режима умјесто да се долази до резултата и крене на промјену система, нагласио је Лекић, додајући да се од 30. августа 2020. године кренуло без резона демократије и начина функционисања умјесто да се гради повјерење у тој парламентарној већини“, казао је Лекић.
Како је навео, умјесто да се направи метод рада између владе и парламентарне већине, изостао је и направљен је експеримент са улажењем ДПС-а.
Навео је и то да је Устав „пун празнина“, па се често узимају аналогије које нијесу поуздане и свако вади што му одговара.
„Да се дисквалификује Скупштина, да се избаци из игре и направи споредном, не поштујући принцип подјеле власти. Скупштина није само фабрика закона, она је највише политичко тијело“, навео је Лекић. Зато Ђукановић назива Скупштину нелегалном, а она је легална, има 81 посланика.
Сагласан је да су грађани очекивали много више од претходне двије владе, додајући:
„Устав не предвиђа потписе подршке мандатару за састав владе“, истакао је Лекић. „Дописивање траје већ дуже. Први документ који је 2. септембра усвојила парламентарна већина био је политички споразум. Фамозни потписи пали су 10. септембра, у том периоду се пише предсједнику државе и он је банализовао то толико да је испало да ништа не зна шта се дешава и да је чуо неку свађу. Имамо двије могућности - да идемо нотарским принципом или понашати се озбиљно према Уставу да се тражи рјешење. Он није тражио рјешење, прижељкивао је ово све, то је очигледно. Да настави ова Влада, да се дисквалификује парламент и да он остане“, закључио је Лекић.

Шоћ објаснио како је Мило прекршио Устав

Савјетник за правна питања предсједника Владе Црне Горе Иво Шоћ је саопштио да предсједника Црне Горе Мило Ђукановића избјегавајући да Миодрагу Лекићу да мандат за састав нове Владе јесте прекршио Устав Црне Горе.
„Оправдање да се партије нису појавиле на консултације створило би преседан према коме би, после сваких избора, избјегавање неког политичког субјекта да се одазове на консултације код Предсједника онемогућило предлагање мандатара, што је правни и логички нонсенс. Предсједник је, умјесто тога, доставио Скупштини предлог за скраћење мандата, што јесте једна од могућности коју прописује Устав чланом 84 став 4. Другим ријечима, предсједник би имао обавеза да предложи неког другог за мандатара у том року, ако не господина Лекића. Закључак је да је предсједник парцијално примијенио члан 103, на начин што је створио обавезу рока за консултације за партије, али не и обавезу за себе да предложи мандатара. Штавише, рок је такав да обавезује предсједника да предложи мандатара, а не политичке партије да приступе консултацијама. Оправдање да се партије нису појавиле на консултације створило би преседан према коме би, после сваких избора, избјегавање неког политичког субјекта да се одазове на консултације код Предсједника онемогућило предлагање мандатара, што је правни и логички нонсенс", истиче Шоћ.
Коначно,, наглашава Иво Шоћ, цијенећи да је у процедури предлог предсједника за скраћење мандата Скупштине, сматрам да би у случају одбијања тог предлога, предсједник био у обавези да поступи у складу са уставним овлашћењима и као мандатара предложи особу која има несумњиву подршку у Скупштини.
"Вјерујем да ће предсједник у коначном уважити уставне норме и све правне празнине тумачити у прилог формирања Владе у пуном мандату, у складу са одлуком скупштинске већине", наводи Шоћ.
Коментар