Државни завод за статистику Хрватске објавио је коначне резултате пописа становништва 2021. године о укупном становништву према полу и старости, те етно-културолошким обележјима становништва.
Према попису 2021, Република Хрватска има 3.871.833 становника, од чега 1.865.129 мушкараца (48,17%) и 2.006.704 жене (51,83%).
У односу на попис 2011., број становника смањио се за 413.056 особа или 9.64%.
У свим жупанијама смањен је укупан број становника те је највећи релативни пад броја становника присутан у Вуковарско-сријемској жупанији (20,28%), Сисачко-мославачкој жупанији (19,04%), Пожешко-славонској жупанији (17,88%), Бродско-посавској жупанији (17,85%) те у Вировитичко-подравској жупанији (17,05%), преносе хрватски медији.
Удео становништва у доби до 14 година износи 14,27%, а удео становништва у доби од 65 и више година износи 22,45%.
Резултати пописа 2021. показују да удео Хрвата у националној структури становништва износи 91,63%, Срба 3,20%, Бошњака 0,62%, Рома 0,46%, Италијана 0,36% и Албанаца 0,36%, док је удео осталих припадника националних мањина појединачно мањи од 0,30%. Удео особа које су се регионално изјасниле износи 0.33%, а особа које нису желеле да се изјасне износи 0,58%.
Према резултатима пописа 2011, Хрвата је било 90,42 посто, а Срба 4,36 посто.
То би значило да сада у Хрватској живи нешто мање од 124.000 Срба, док их је пре 10 година било нешто мање од 187.000. То је пад од чак 33 одсто у односу на 2011. годину.
У Вуковару је број Срба пао испод 30 посто. Док је 2011. у том граду живело 34,87 посто Срба, новим пописом утврђено је да их сада у Вуковару живи 29,73 посто.
Тај податак имаће и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника, пише Јутарњи лист
Према верској припадности, католика је 78,97%, православаца 3,32%, муслимана 1,32%, особа које нису верници и атеиста има 4,71%, док 1,72% особа није желело да се изјасни на питање о вери.
На прошлом попису становништва 2011. католика је било 86 посто, православаца нешто мање од 4,5 посто, а муслимана око 1,5 посто. Као атеиста се изјашњавало тек 3,81 посто становништва, а додатних 0,76 посто сматрало се агностицима. О религији тада није желело да се изјасни 2,17 посто грађана Хрватске.
Према матерњем језику, 95,25% особа изјаснило се да им је матерњи језик хрватски, а 1,16% особа да им је матерњи језик српски. Удео особа с неким другим матерњим језиком појединачно је мањи од 1%.