Упркос неизвесном времену у коме живимо, садашња ситуација на хрватском тржишту некретнина је солидна и стабилна, те цене квадрата у Загребу и на мору и даље бележе раст. Док је све наизглед турбулентно, тржиште некретнина као да је неокрзнуто. Ипак, економске, социјалне и здравствене ситуације често се мењају, стога је незахвално унапред давати прогнозе о тржишту некретнина, преноси Јутарњи лист.
Ситуација у Украјини, велико поскупљење енергената и инфлација на свим пољима свакако су довели до умерене стагнације у потражњи некретнина у последњем тромесечју. Њихове су цене и даље у порасту, али купци су нешто опрезнији у улагањима и планирањима, сматрају у Билишков Некретнинама у Загребу.
Према подацима Државног завода за статистику, просечна цена новоизграђеног стана у Загребу износи 2.459 евра по квадратном метру, што је 30,9 одсто више него годину дана раније. Према истом извору, просечна цена квадратног метра новог стана у Хрватској у првом полугодишту 2022. године износила је 2.135 евра, што је 20 одсто више него у истом раздобљу 2021.
„Више је разлога који су утицали на овај нагли скок цена новоградње, а инфлација и велики раст трошкова градње, још увек ниске камате, недостатак квалитетних микролокација и пројеката за станоградњу и вишак потражње у односу на број некретнина које тржиште данас нуди свакако су неки од главних. Људи су увидели да инфлација ‘једе‘ новац, који је нагло почео губити вредност, па су многи уштеђевину одлучили да преточе у некретнине. Купци нису само они с уштеђевином, већ је јако велики број купопродаја финансиран путем банкарских кредита, будући да су камате још увек ниске. У овом последњем кругу АПН-а камате које су банке нудиле су биле испод два одсто“, објашњава Јасна Билишков Барун, директорка Билишков Некретнина у Загребу.
У Загребу се новоградња тражи свугде и по правилу је тешко наћи цену квадрата испод 2.500 евра, чак и на рубним деловима града.
Ретке новоградње у Доњем граду и на Шалати продају се по цени већој од 6.000 евра по квадрату, а Трешњевка, Јарун, Средишће и Врбик већ су на око 4.000 евра“, додаје Билишков Барун.
Висока цена новоградње очекивано је повукла за собом и цену квадратног метра стамбеног простора у старијим зградама.
Продат скупље
„У правилу постигнуте цене старијих станова које је потребно реновирати крећу се између 600 и 800 евра по квадрату мање од цене квадрата новоградње у неком кварту. Највећа разлика у цени између старе градње и новоградње је у центру Загреба јер су купци од земљотреса изгубили већи интерес за куповином станова у старим зградама у центру, посебно онима грађеним пре ‘60-их. Такви су станови највећи губиташи вредности јер њихове цене не прате раст“, рекла је Билишков Барун.
Надаље, један од разлога високих цена је то што потражња у великој мери премашује понуду. Понуда добрих и комплетних некретнина, а то значи квалитетна градња, високи енергетски разред (А-Б), ниске режије, одлична микролокација, поглед, добра оријентација, спратност и лифт, паркинг, добар распоред, јесте врло лимитирана, а тога су свесни и купци.
Најтраженији су мањи станови с једном или две спаваће собе плус дневна соба, површине 50-65 квадрата, а они се неретко продају за свега неколико дана и постижу врло високу цену по квадрату.
„Недавни пример из наше канцеларије – стан смо продали у једном дану, и то по вишој цени од оглашене јер је било више од десетак озбиљних купаца. Био је то трособан стан у Пречком у згради новије градње, површине 55 квадрата и имао је и гаражу. Наша процена за стан и гаражу била је око 155.000-160.000 евра. У договору с власником огласили смо га за 165.000 евра, а стан смо продали исти дан кад је оглашен по цени од 167.500 евра, што је готово 2.700 евра по квадрату, купцу из Славоније. Купио је стан за своје двоје деце која долазе на студије у Загреб“, наводи Јасна Билишков Барун.
Купци из Далмације и Истре
Загреб је као тржиште некретнина увек занимљив купцима из Далмације, Истре, Славоније и Лике, у правилу домаћим, док је ово лето на мору било врло атрактивно страним купцима из Европе.
„Загребачком тржишту гравитира око 200.000 купаца из Хрватске и нешто странаца, док Далмацији и Истри гравитира неколико десетина милиона потенцијалних купаца из ЕУ. Улазак Хрватске у еврозону и Шенген привући ће још више страних купаца и улагача, због доступности и једноставније мобилности“, закључује.