Демограф Петар Васић процењује да ће Србија имати 10 посто мање становника у односу на претходно спроведени попис из 2011. године када је пребројано више од седам милиона становника. Његове процене говоре да ће овогодишњи октобарски попис показати број не мањи од 6.5 али и не више од 6.6 милиона људи и наводи да овај мањак сам по себи не представља толики проблем колико то чини неравномерна просторна заступљеност пада броја становника. Из овог разлога већа урбана места могу доживети стагнацију или чак и раст броја житеља док у осталим регијама долази до територијалног пражњења.
Решење постоји
Постоје различити предлози за решење тог проблема, што у теорији, што у пракси из искуства других земаља које су са мање или више успеха радили на проблему демографског развоја територија, међутим, та решења до сада су стајала као мртво слово на папиру.
У Србији се уназад 70 година ништа на томе није радило у практичном смислу. Миграције се стихијски одвијају деценијама уназад и праве веома велики територијални поремећај. Постоји један модел – полицентрични модел развоја, који је предлаган још пре двадесетак година и он је декларативно имплементиран кроз просторне планове, међутим, у пракси се никада није примењивао. Овај модел би подразумевао да у свим регионима наше земље постоје јака урбана језгра која би представљала полове развоја онако како то данас чине Београд, Ниш и Нови Сад, изјавио је Петар Васић, демограф и ванредни професор на Географском факултету у Београду.
Утицај короне
Васић наводи три главна начина на који је корона вирус утицао на демографске промене. Први и највидљивији начин свакако представља број умрлих који износи између 60 и 70 хиљада. Други начин јесте одлагање рађања. Многи парови су одустали од намере за потомством из разлога здравствене и друштвене кризе што се, наводи Васић, види из броја живорођених у 2020. и 2021. години. Трећи начин на који је ковид изменио демографску слику представљају миграције.
Без обзира што су индивидуално спровођена различита парцијална истраживања, ми немамо целовиту слику и чак не можемо ни да претпоставимо у ком правцу, позитивном или негативном, је корона деловала по питању миграција. Кретање становништва је свакако успорено и на неки начин стопирано, али да ли је то био плус више за Србију или не, то се заправо још не зна. Ми немамо податке о спољној миграцији становништва од пописа до пописа, дакле, тек ће овај сад попис да забележи тај податак, изјавио је Васић.
Тестирање у околини Пекинга
© AP Photo / Andy Wong
И странци заинтересовани
Заинтересованост за попис у Србији показали су и британски званични органи те је одржан и састанак групе из РСЗ-а и делегације британске амбасаде.
Састанак са представницама Амбасаде Велике Британије одржан је у Републичком заводу за статистику на њихову иницијативу, са циљем да се детаљније упознају са припремама пописа у Србији, са посебним акцентом на начину пописивања странаца и припадника националних мањина, навели су за Спутињик из Републичког завода за статистику
Како ће изгледати попис
Овлашћени пописивач носиће легитимацију РСЗ-а коју ће бити обавезан да покаже сваком лицу пре уласка у домаћинство. У једном домаћинству попуниће се упитник за зграду и стан, за домаћинство и по један упитник за сваког члана истог домаћинства, а број питања зависиће од испитиваног. Процена РСЗ-а јесте да ће пописивање просечног домаћинства трајати између 20 и 30 минута, а спроводиће се сваког дана, целодневно.
Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова, држављани Републике Србије са пребивалиштем односно боравиштем у Републици Србији, као и стално настањени странци са боравиштем у Републици Србији, у обавези су да учествују у Попису и да на сва питања дају тачне и потпуне одговоре. Свако одбијање, као и давање непотпуних и нетачних података, за собом повлачи прекршајну одговорност и новчану казну (20.000-50.000 динара), наводи се у допису Републичког завода за статистику