Тај синдром тешког умишљаја да је нешто што није и што не сме ни да помисли да буде, десио се амбасади Украјине у Београду.
(Не)дипломатски потез без преседана
Поремећај је изашао у јавност у облику саопштења украјинске амбасаде која је оптужила једног од политичких лидера у Србији да, како су рекли, „активно ради на подривању територијалног интегритета и суверенитета Србије“.
Без иједног доказа за те контраобавештајне податке, без цитата осумњиченог, провизорно и банално, непојмљиво у дипломатској пракси, готово сишавши са ума, надлежни у амбасади Украјине објављују да је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина и лидер Здраве Србије – „руски плаћеник који ради на рушењу територијалне целовитости Србије“.
Повод за ту, готово умоболну контрадикторност, да Русија која чува целовитост Србије у ствари је подрива, је посета Стаматовића Москви.
Украјинска амбасада, наиме, тврди, без навођења апсолутно ниједног аргумента, а користећи своју безумну, ратнохушкачку реторику, да је Стаматовић својом посетом подржао „руску агресију у Украјини“.
„Подржао је убиства стотина деце и хиљада одраслих, држављана Украјине свих националности, Украјинаца, Руса, Белоруса, Грка, и многих других, а које је извршила Путинова хорда“, наводи украјинска амбасада у саопштењу које улази у домен „зоне сумрака“ и парапатолошке сфере која тешко подлеже разумној и артикулисаној анализи.
Амбасада чак, као да је врховни орган служби безбедности, или крајња инстанца свих министарстава силе у Србији, истиче да је сигурна да ће државно руководство „обезбедити одговарајућу, укључујући и јавну, процену субверзивне активности московског плаћеника, који се представља као српски политичар“.
Циљеви готово умоболног потеза
Шта је, дакле поента, овог дипломатско-умоболног потеза Украјине:
Да се свако ко посети Русију прогласи за убицу украјинских цивила и плаћеника Москве без обзира што развој односа са Русијом подржава више од 80 одсто грађана Србије.
Да се створи лудачка парадигма да Русија, која брани територијални интегритет Србије у СБ УН, у ствари хоће да се поцепа територија Србије.
И што је најопасније, да се у Србији установи као правило и прихваћена пракса да стране амбасаде одређују који је политички лидер прихватљив, а који одмах мора да се прецрта, поништи, прокаже, а зашто да не, и да се ухапси.
Подсећамо амбасаду Украјине да је недавно у Москви био и министар полиције Србије Александар Вулин, а да је шеф дипломатије Никола Селаковић пре неки дан у Њујорку са Сергејом Лавровом потписао споразум о координацији две земље у наредне две године.
Мало подсећање...
Подсећамо амбасаду Украјине да су управо Америка и Западне силе, које се тобоже тако предано залажу за територијални интегритет Украјине, бесправно бомбардовале Србију да би дивљачки насилно отеле Косово и Метохију.
Подсећамо амбасаду Украјине да њихов посао није да оцењују политику српских странака и политичких лидера јер би у противном могли да буду протерани из земље домаћина и да закључају радњу, као што би се то и десило у свакој развијеној демократији на Западу.
Разлог писања овог коментара је јасан. Ако се украјинској амбасади ово прећути, стране дипломате ће почети да кадрирају по странкама. Кренуће да пишу спискове ко сме да учествује на изборима, а ко не. Некоме ће пасти на памет да крене и у кампању од врата до врата. Пописиваће по кућама ко је подобан, а ко не. Звониће вам на интерфон...
Пустите само машти на вољу...