Ако гледамо пола године уназад, од када је почео сукоб у Украјини, па чак и пре тога, онда можемо да видимо да је Русија слала поруке упозорења које на Западу нису прихватали. Због тога се, каже Кесић, сада налазимо у ситуацији која је највећа претња нуклеарног рата од Кубанске кризе. Он подвлачи да је јако битно на прави начин протумачити обраћање Владимира Путина.
„Председник Русије је упозорио на могућност коришћења нуклеарног оружја у контексту претњи које стижу са Запада да ће га употребити или да им је легитимно да се гађају нуклеарне електране на територији под контролом руске војске. Владимир Путин је само одговарао на претње које су стизале из западних главних градова Европе, па чак и из Конгреса из САД. То је веома важно, јер на Западу постоји спин који се пласира у медијима, а то је да је ово Путинова претња без икаквих провокација који онда показује да руски лидер није рационалан и успаничен због успеха украјинске војске у последњој офанзиви“, нагласио је Кесић.
Све ближи отворени сукоб Русија – НАТО
Уколико се ствари тако посматрају, додаје он, можемо само да очекујемо серију одлука који ће терати овај сукоб ка ескалацији, а не смиривању тензија.
Наш саговорник сматра да због тога стварно постоји разлог да будемо забринути, јер и овог пута западни лидери неће схватити Путиново упозорење већ ће повући потезе који ће нас водити ближе ка сукобу који нико не прижељкује, али који је реалан.
„У контексту изјава које стижу из Вашингтона и осталих европских престоница не видим могућност да идемо ка деескалацији, јер они најављују да ће одговорити Путину са додатним наоружавањем Украјине у виду много опаснијег наоружања него што су то до сада чиниле. Због тога сматрам да идемо све ближе ка отвореном сукобу Русије и НАТО“, оцењује Обрад Кесић.
Референдуми - нова фаза сукоба
Да Украјина има шансе да добије рат, показује готово 95 одсто западних медија након објаве делимичне мобилизације Руске федерације. Наш саговорник указује на чињеницу да већина тих медија не објашњава да се ради о мобилизацији која покрива један одсто могућих резерви којима Русија располаже али то тумачење даје подршку оним јастребовима који траже да се Запад све више укључује у тај рат и да пружа све већу подршку.
Са друге стране, каже Кесић, имамо и неколико гласова који говоре да је ово сасвим један нови моменат не само због мобилизације, већ и због референдума који треба да се одрже на постору Донбаса као и у Херсонској и Запорошкој области.
„Референдум мења карактер овог рата бар из перспективе Руске Федерације, јер она улази у одбрану територијалног интегритета и суверенитета Русије. Важно је да разумемо да је то нова фаза сукоба која одговара на наставак војне подршке Украјини која долази са Запада. Другим речима, Русија је до сада била стрпљива, покушавала је да спроводи рат на веома уздржан начин. Ипак, наком последње украјинске офанзиве, Руси су почели да гађају циљеве инфраструктуре и електране чиме су најавили да више нема онако уздржаног спровођења рата. То није порука која се шаље само Кијеву, већ и Бриселу“, изјавио је наш саговорник.
Запад не дозвољава Украјини да преговара о примирју
Поводом говора украјинског председника пред Генералном скупштином УН и његових захтева да добије оружје дугог домета, да се одузиме Русији право на вето у СБ, да јој се уведу санкције, Кесић каже да такве врсте претњи не помажу да прикупе подршку већине светских држава које овај сукоб не виде на начин који га види Запад.
Такође, додаје он, остале државе не виде разлог зашто би уништавале своје економије и зашто би њихови грађани трпели већу штету од оних које трпе због западних санкција које угрожавају стабилност целог света.
„Од тог његовог списка жеља, делимично би могао да се испуни само део око наоружавања и муниције која је много опаснија, ракете које су испоручене Украјини имају много даљи домет него што је то до сада био случај. Истовремено имамо и најаве од рецимо Немачке али и других европских земаља да они више немају капацитета да шаљу додатно оружје и високотехнолошке системе, јер би тиме угрозили своје потребе за националну одбрану“.
Не видим, додаје Кесић, да Запад има капацитет да држи корак са Русијом у наоружавању али ће то покушавати да учини на краће стазе због чега се и пролонгирају мировни преговори Кијева и Москве.
„Сада већ знамо да су Украјинци у Турској били спремни да прихвате неке уступке и да озбиљно уђу у преговоре о примирју али да им Запад то није дозволио“, закључује наш саговорник.