НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Опасна жива пронађена у рушевинама древних Маја

Токсични нивои загађивача живе који се обично повезују са отпадом модерне индустрије откривени су међу археолошким налазиштима у Јужној Америци. Много пре него што су конквистадори из далеких земаља увели ратове и болести, културе Маја су прашиле тло својих урбаних центара живом и тешким металима.
Sputnik
Чинило се да концентрације живе варирају од локације до локације и да у неким случајевима премашују праг токсичног ефекта живе у седиментима, наводи се студији објављеној у „Фронтиjерс ин eнвajронментал сајенс“.
Нивои живе су у неким областима толико велики да се истраживачима саветује да се припреме како би сачували своје здравље.
„Загађење живом у животној средини обично се налази у савременим урбаним подручјима и индустријским пределима“, рекао је др Данкан Кук, ванредни професор географије на Аустралијском католичком универзитету и главни аутор нове студије.
Чини се да је наведено загађење настало употребом живе од стране народа Маја и производа који је садржи, током класичног периода између 250. и 1.100. године нове ере.
Поређењем резултата очитавања из целог региона идентификовано је седам локација које су пријавиле најмање једно подручје контаминирано концентрацијом живе која премашује или је једнака савременим мерилима за нивое токсичности. Локације које су истраживачи испитали показују различите нивое концентрације живе који су се кретали од 0,016 ппм на локацији Актункан у Белизеу до 17,16 ппм у чувеним рушевинама Тикала у Гватемали. Како часопис истиче, праг токсичног ефекта (ТЕТ) живе у седиментима је „дефинисан као 1 ппм“.
„Откривање живе закопане дубоко у земљишту и седиментима у градовима древних Маја тешко је објаснити, све док не почнемо да разматрамо археологију региона, која нам говори да су Маје користиле живу вековима“, каже он.
Нова студија указује на цинобер и „боје и прахове који садрже живу“ које су Маје користиле за декорацију као вероватног кривца, јер би та жива на крају могла да исцури са површина на које је првобитно нанета и у земљу и воду.
„За Маје, предмети су могли да садрже чулел, или силу душе, која се налазила у крви“, рекао је др Николас Данинг, професор на Универзитету у Синсинатију и коаутор студије.
„Због тога је сјајни црвени пигмент цинобера био непроцењива и света супстанца, али без њиховог знања, такође је био смртоносан и његово наслеђе опстаје у земљишту и седиментима око древних локалитета Маја“, рекао је он.
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Ко је мистериозан древни народ из џунгле који су наследили Маје и Астеци
Коментар