„Последња ставка Европљана био је захтев за принудно смањење потражње за 15 одсто, за период од августа 2022. до краја марта 2023. године, у поређењу са просечним нивоом у последњих пет година. Али, да ли ће то смањење бити довољно да се спрече искључења у периоду јесен-зима? Одговор на то питање зависиће од многих околности, пре свега од временских прилика. Најтежи зимски месец биће јануар када врхунац потражње премашује 1,8 милијарди кубних метара дневно“, наводи се у чланку за корпоративно издање „Гаспрома“.
Капацитети европских подземних складишта гаса имају потенцијал да покрију тај максимум потражње, али да ли ће изаћи на крај са тим задатком имајући у виду смањење испорука гаса из Русије до којег је дошло кривицом самих Европљана, пише у чланку.
У истом чланку се наводи и да стање ствари у јулу и августу представља суштински ударац илузијама о драстичном смањењу зависности ЕУ од руског гаса.
Како се наводи, после почетка специјалне операције руске војске у Украјини ЕК је, подстакнута успешним првим кварталом, најавила смањење увоза руског гаса за две трећине до краја године и потпуно одустајање после 2023. године.
„Без обзира на раст домаће производње гаса у првом полугодишту, рачунати да ЕУ може њиме да замени руски гас није могуће. Раст европске производње гаса остварен је само у Норвешкој и Великој Британији, док у ЕУ није“, наводи се у чланку.