Приликом ископавања „Запаљеног града“ у Ирану археолози су дошли до бројних значајних открића, а интересантан податак јесте да је име добио зато што је кроз историју три пута спаљиван. На њему су уочене различите фазе насељавања, од којих најстарија потиче из 3200 године п.н.е. А вештачко око које су археолози овде ископали се сматра најстаријом очном протезом на свету.
Гробље „Запаљеног града“
До открића вештачког ока је дошло 2006. године приликом ископавања највећег налазишта из периода праисторије у Ирану. Град је подељен на неколико делова - од којих је најпознатији део са гробљем на ком је сахрањено између 25.000 и 40.000 индивидуа у периоду од 3200 до 2600. године п.н.е.. Стога не чуди да је највећи део покретних налаза откривен баш у тим гробницама, а свакако најинтересантнији међу њима је вештачко око из гроба младе жене.
Антрополошком анализом је утврђено да је у питању била жена висока око 180 центиметара и стара између 28 до 32 године. На основу других налаза из гробнице установљено је да је највероватније живела између 2900. и 2800. године п.н.е..
У њеној левој очној дупљи откривена споменута вештачка протеза за коју се верује да је најстарија на свету и да је коришћена из естетских разлога тј. ради улепшавања и надокнађивања недостатка левог ока, пише свеоархеологији.
Такође, утврђено је да је лажно око спречавало прерастање ткива у дупљи и улазак прашине или неког другог страног предмета, што би на крају вероватно резултирало инфекцијом а можда чак и смрћу.
Вештачко око ношено за живота
Дизајн вештачког ока је представљао копију правог, како би покојница што више задржала свој природни изглед. Било је израђено од лаког материјала, пречника 2,5 центиметра. А утврђено је да се унутар њега налазе и златне жице - дебљине мање од милиметра - сличне капиларима. То сугерише да су дизајнери били упознати са анатомијом ока.
Такође, уочене су неке паралелне линије око зенице које су формиране у облику дијаманта, док су са страна приметне две рупе.
Приликом испитивања је утврђено да се на вештачком оку налазе и ткива са очних капака, што сугерише да га је покојница носила током живота. Такође, антрополози су на лобањи - у области капка - приметили и трагове апцеса који је вероватно настао услед трења приликом трептања.
Поред овог налаза у гробу жене пронађено је и више глинених посуда, украсних перли, кожна врећа, бронзано огледало. Све ово указује да се можда радило о жени високог друштвеног статуса, ако не и члану неке краљевске породице.
Што се тиче материјала који је коришћен за израду овог вештачког ока руководилац ископавања Сајади је рекао:
„Материјал од којег је направљена ова вештачка очна јабучица још није одређен и биће процењен каснијим тестирањем. Међутим, на први поглед изгледа да је природни катран помешан са животињском машћу и искоришћен за његову израду“.