Мађарска одлучила да се не убије: Снажан Орбанов одговор погубној политици ЕУ

Овако најаву Виктора Орбана да ће влада питати грађане да се изјасне о санкцијама Русији чиме ће Мађарска постати прва земља која ће консултовати народ по питању доношења оваквих одлука, коментарише Александар Гајић, научни саветник Института за европске студије.

Став оштрог противљења

Ова одлука, напомиње наш саговорник, израз је неслагања са чињеницом да су државе чланице ЕУ ригидним ставом Брисела и кључних земаља чланица доведене у позицију да се због ратног пожара на истоку Европе сврставају у један од табора. Притом се цела Европа, а нарочито чланице које су енергетски дефицитарне, налази у незавидној позицији која је врло опасна по функционисање привредног система.

Председник Русије Владимир Путин и премијер Мађарске Виктор Орбан у Будимпешти

Уђи у базу фотографија

Најава националних консултација по овом питању у Мађарској, не значи, каже Гајић, да ће Мађарска изаћи из досадашњих пакета санкција за које је гласала. Референдум ће се односити на изјашњавање о наредним пакетима санкција које ЕУ, пошто су се досадашњи нивои акција показали недовољним, жели да додатно уведе Русији.

„Да би заузела став оштрог противљења даљем повећавању степена санкција које су супротне интересима Мађарске, Орбан је прибегао најави референдума којим ће легитимисати положај и позицију своје владе у односу на Брисел и у односу на евентуалну одлуку других чланица ЕУ поводом увођења нових санкција.“

Дисквалификовати непослушне

Националне консултације које је најавио мађарски премијер својеврстан су одговор и на критике из ЕУ да Мађарска у довољној мери не следи демократска начела. ЕУ је, подсећа, недавно донела одлуку којом најављује суспендовање финансијских средстава у висини од 7,5 милијарди долара, уколико Мађарска не отклони неке неправилности за које се сматра да су противне демократским принципима.

Зграда Европске комисије у Бриселу

„Оваквим референдумским изјашњавањем грађана по питању за које сматра да ће грађани заузети несумњиво став као и влада, Орбан жели да се позиционира насупрот притисцима из Брисела будући да му је дат рок до 19. новембра да отклони оно што је Европска комисија навела као мањкавост мађарске демократије“.

То што Брисел овакво санкционисање Мађарске образлаже забринутошћу због демократског назадовања треба, каже Гајић, посматрати из европске либералне визуре која идеолошко- либерална начела проглашава за демократска. На тај начин се, каже, врши дисквалификација свега онога што стоји насупрот тим позицијама и одлукама.

„Све што је супротно њиховим захтевима и ономе што се трпа у тај од стране Брисела прокломовани демократски корпус, посматра се као нешто што је недемократско. Истовремено Орбан прибегава овој позицији, легитимише се кроз демократско изјашњавање грађана и поручује: има ли шта демократскије од референдума где сви грађани слободно исказују своју вољу по једном јасном политичком питању".

Добар показатељ шта чека друге ако се побуне

Када је реч о Србији која традиционално негује добре односе са Мађарском а у оваквим геополитичким околностима и сличне вредносне векторе, Гајић каже да бликост са Орбаном неће наштетити Србији. Оно што се дешава у Мађарској може само, сматра, послужити као добар показатељ шта чека државу која води рачуна о сопственим интересима.

Александар Вучић и Виктор Орбан у возу "Соко" током његове прве вожње од Београда до Новог Сада

„И Мађарска и Србија се налазе у сличној позицији, обе између великих сила – Русије, с једне, и САД, с друге стране, па онда и у односу према блискоисточним силама и Немачкој. Налазимо се у пресеку утицаја та четири велика геополитичка фактора па стога је позиција у којој се налази Мађарска за нас врло пластична и говори како би држава наше позиције, наше величине, и наших културноисторијских наслага била третирана у редовима ЕУ, уколико би покушала да се опредељује на основу сопствених интереса и сопствених традиционалних вредности“.

Када је реч о дометима народних покрета и народне воље у другим земљама Европе а који подржавају овакве иницијативе, Гајић је скептичан.

„Мађарска је изузета јер политичке елите имају легитимитет већине народа и континуитет власти која се у вредносном смислу дистанцирала од основних вредносних праваца којим иде Брисел и центри моћи на Западу“.

Елите силују стварност

Што се иде западније ка Европи све је, каже, израженији тренд да елите, у вредносном систему укалупљене у оквире бриселско вашингтонске осовине која им диктира основне политичке правце, не разматра шта народ мисли нити који су интереси тих земаља у економском социјалном и политичком смислу.

„Та елита дуго раде мимо стварности, силујући стварност и спроводећи пројекте који су супротни интересима сопственог становиштва. Оне ту агенду спроводе без обзира на чињенице и последице, по оној Хегеловој сентенци: Утолико горе по чињенице ако се не уклапају у филозофско-идеолошке оквире“, закључује Гајић.