Смрт Хозеа Мануела Матиаса Флореса, која се догодила пре четири године, је инспирисала групу његових сарадника да се боре за основна радна права за све оне који помоћу мобилне апликације зарађују и хране своје породице, без обзира на ризике од несрећних случајеве, на то што немају исплате које су прописане Законом о раду и имају врло ограничено здравствено осигурање.
„Овим захтевом смо се обратили власницима апликација: помозите нам да се вратимо са посла живи. У случају да не желите да то урадите под нечијим притиском, онда то урадите из хуманих разлога“, рекао је у интервјуу за шпански Спутњик Саул Гомез, портпарол покрета „#NiUnRepartidorMenos“, који је формиран у знак протеста против смрти Хозе Мануела 27. новембра 2018. године.
Од тог дана је забележено још 183 смртних случајева.
„#NiUnRepartidorMenos“ је група која је ујединила на стотине достављача хране и робе која се наручује путем апликација „Рапи" (Rappi), „Убер итс" (Uber Eats) и других апликација које су актуелне у Мексику. Тренутно се воде преговори са Министарством за рад и социјалну заштиту о развоју правног оквира, који ће гарантовати њихова радна права, укључујући и могућност социјалне заштите.
„Покушавамо да то постигнемо, али не само у интересу нашег покрета. Ми то радимо како би сви, који раде са мобилним платформама, били заштићени“, тврди Гомез.
Достава у Мексику
Када смо кренули ка рејону Линдависта, у северном делу Мексика, небо је било облачно. Након двадесет минута киша је већ почела да нам смета и тешко је било кретати се на моторима по гужви у граду. Едуардо избегава аутомобиле и рупе на тргу Инсурхентес како би стигао до места на коме би требало да се види са другим колегама због испоруке и то све док му пљусак дозвољава да се креће. У овом послу је свака секунда важна.
Едуардо има девојчицу од једанаест година, он је један од 350.000 мексичких радника који ради као он-лајн курири. Свакога дана прелази десетине километара како би клијентима доставио робу. За сваку доставу заради од 20 до 40 пезоса (један или два долара). Цена се мења у зависности од тога да ли курир вози бицикл или мотор.
Хектор Гарсија има 37 година и раније је радио у плинари. Он, као и његова жена, на овом послу више зарађују. Скоро да никада не добија напојнице, чак и када мора да се степеништем пење на неки високи спрат како би испоручио робу или када мора да се креће по опасним местима у два сата ноћу. Његов радни дан траје скоро осам сати, осим суботом, када почиње да ради у 9.00 и завршава у 6.00 у недељу, како би искористио велику потражњу током викенда.
„Неки људи су ми давали два пезоса, као напојницу, али сам ја одбијао да узмем. Ја радим јер морам да радим, а не да би ме убили и након тога ми дали као напојницу три пезоса који су им вишак. Нека. Људи прелазе све границе и желе да понизе друге. ‘Зато дајем напојницу’, не, боље би било да не дајете напојнице, али да сиђете по поруџбину. Многи људи су кретени" , жали се Гарсија у интервјуу Спутњику.
Између тргова Парк линдависта и Енцуентро фортуна има само пар километара, али када су кише то делује као да је велики булевар. Едуардо путем наводи да многи воле курирски рад, јер могу добро да зараде, од 500 до 600 пезоса дневно (25-30 долара), без фиксног радног времена. У поређењу са овим, у Мексику је просечна плата за осам сати рада 172,87 пезоса (8,6 долара).
„У зависности од труда који човек уложи, он и добија резултате", закључује Самуел Мартин који има 22 године. Овај момак, који у фебруару почиње да студира на Машинском факултету, већ три године ради као курир. Прво је радио за „Рапи" (Rappi), а онда и за „Убер итс" (Uber Eats), где је добио много већу техничку подршку.
Међутим, то је једини званични контакт који има са компанијом. Он са том компанијом нема ни званичан уговор, није прошао никакву обуку, већ се једноставно регистровао као на било коју другу друштвену мрежу. Радни дан почиње у 11.00 и обави 18-20 тура, како би испунио дневну норму, туре су једна за другом, праћене рупама, кишом и псовкама, како он каже.
„Постоји мишљење да се овде може добро зарадити, али поред тога је потребно и да се плате резервни делови, бензин, да се купи кабаница, квалитетна кацига, да се одржава мотор како би могао да се вози сваки дан. Дешава се, да када се попнеш на највиши спрат зграде, како би доставио поруџбину, да ти не кажу ни хвала или залупе вратима. Ако не планирате да ми дате напојницу, онда ме бар дочекајте лепо расположени", каже Самуел.
Према извештају „Оксфам-а", просечна зарада курира у Мексику је 8.340 пезоса месечно (417 долара), од којих се осам одсто издваја за порез.
Едуардо, Ектор и Самуел је дискриминисало особље ресторана, које их третира као људе који им сметају и одлажу да заврше поруџбину. Када поруџбина касни онда добијају негативне оцене, које на платформама као што је „Убер итс" (Uber Eats), и курир добија до осам сати казне, ако нема до 98 одсто позитивних коментара. Жалбе дају велики број негативних оцена, а добри коментари дају мало позитивних оцена.
„И људи и продавнице су кретени. Долазите у продавницу, ‘Санборнс’, ‘Палацио де хиеро’, и они су кретени. Са тобом разговарају као да им тражиш да ти нешто поклоне", жали се Ектор Гарсија.
Незаконит рад
Повраћај средстава за куповину резервних делова и бензина, формирање социјалних гаранција за запослене и заштита од дискриминације само су неки од захтева, које „#NiUnRedistribudorMenos" тражи од компанија, које су власници апликација за доставу и на које се за сада не односи закон о раду, већ само закон који се тиче пореза.
„Овде је реч о великом броју интереса", рекао је Саул Гомес, мада он оптимистично гледа на кораке, које је предузела федерална власт како би се закон односио и на људе који раде са апликацијама. Иницијатива покрета је добила подршку сенатора Патрисија Меркадо, секретара комисије за рад у Сенату.
Оријентир за овај покрет је група „United Deliverers of New York", које обједињује курире из Њујорка (у основи су то мигранти из Латинске Америке). Они имају могућност да добијају разноврсну помоћ, од опреме, као што су кациге, до савета како могу да се жале на дискриминацију.
Борба курира у Мексику за своја права је током неколико година била подељена између различитих организација. Борба радника је стално била присутна у политичкој историји Мексика, чији Устав, који је усвојен 1917. године, је један од првих који је признао осмочасовни рад по сменама, што је и инспирисало разне синдикалне покрете током 20. века.
„Оптимистично гледам на то да ће се сви гласови чути. Бринем се за интересе комора, знате да партију власти деле на различите начине и забринут сам што ћемо у овој земљи ми бити нешто попут политичког плена, плена за изборе", изјавио је портпарол, предвиђајући изборне процесе 2023. године.
Спутњик је желео да интервјуише Александра Салафранкова, руководиоца одељења за рад и одговорног за разматрање иницијатива покрета. Служба која је надлежна за социјалне комуникације је указала да управо због преговора који се воде са организацијама, не могу да дају изјаве.
Једина компанија, која се сложила да Спутњику да информације је „Убер итс" (Uber Eats), која је послала изјаву да је компанија која штити радна права курира. У изјави се наводи, да већина запослених жели флексибилан распоред, због чега свака компанија мора да одбије неку количину новца за социјално осигурање на основу радног времена, а према важећем закону.
Иницијатива покрета „#NiUnRedistribudorMenos" је једна од шест иницијатива, које различите организације планирају да размотре до краја 2022. године, како би законодавна власт признала рад у мобилним апликацијама као формалан посао и како не би укинула флексибилан распоред или могућности да се ради у више компанија у исто време.
„Желимо да дамо велики допринос у изградњи тих односа, очигледно је да морамо узети оно најбоље, како бисмо имали могућност да развијемо иницијативу и како би људи који раде као курири имали бенефиције, а не организације", наводи се у закључку иницијатива покрета „#NiUnRedistribudorMenos".